Znameniti Srbi o Hrvatima - Vasilije Krestić

Devetnaesti vek obeležen je nestankom i izgradnjom srpske države, 20. vek obeležen je nastankom i očuvanjem jugoslovenske države. Razlika u ovom poređenju toliko je uočljiva da je možda ne bi trebalo ni navoditi - srpska država nije se raspadala, nje smo se sami odrekli, jugoslovenska država se tri puta raspadala a mi se još, mada smo ostali bez njene teritorije, nismo odrekli ni njenog imena ni njene opsene. Ne bi bilo čudo ako jednog dana proglasimo Srbiju četvrtom, a potom i naš prestoni grad petom Jugoslavijom. Toj sveopštoj srpskoj zabludi, koja nas je s Alpa vratila na Drinu i od Đevđelije na Timok, dok su sever i jug još neodređeni, pisac ove knjige posvetio je svoje najbolje godine i najbolje knjige. Već razoreno srpsko nacionalno biće, od njegovih vođa do običnog čoveka, poruku povesnika nije shvatilo pa se zajedno sa njim našlo na bespuću ovenčanom ratnim i diplomatskim porazima. O tom suštinskom problemu akademik Vasilije Krestić piše u svih deset priloga knjige "Znameniti Srbi o Hrvatima". Reč je o zaista značajnim ličnostima poslednja dva stoleća sa skoro svih naših prostora, što ovoj knjizi daje poseban značaj. Pet ličnosti su iz Južne Ugarske (Jovan Subotić, Svetozar Miletić, Jovan Jovanović Zmaj, Jakov Ignjatović, Dimitrije Ruvarac), tri iz Srbije (Ilija Garašanin, Svetozar Marković, Jovan Skerlić) i dve iz vremena postojanja jugoslovenske monarhije (Jovan Dučić, Slobodan Jovanović)...