Damjan Pavlović

Damjan Pavlović (Novi Sad, 1840 - Beograd, 1866.) spada među najtragičnije srpske pesnike, koji je svoj kratki život okončao samoubistvom.

Zahvaljujući dobrom znanju jezika i obrazovanju, a i kao pesnik, književni kritičar, 1865. je angažovan od srpskog dvora da podučava Katarinu Konstantinović, dalju rođaku i tajnu ljubav kneza Mihaila Obrenovića. Ne znajući ništa o tome, Pavlović se zaljubljuje u Katarinu i izjavljuje joj ljubav, 2. marta 1866, posle čega ga Milivoje Blaznavac grubo izbacuje na ulicu, uz najpogrdnije reči. Duboko povređen tim poniženjem, u noći 3. marta izvršio je samoubistvo na strašan način, udarivši dvaput glavom o otvoreni šestar na svom radnom stolu.

Bio je potom saradnik Podunavke (1856—1858), Srpskih novina (1857), Sedmice (1857—1858), kalendara Zimzelen (1858) i Vojvođanin (1858), Letopisa Matice srpske (1858—1861), Danice (1860—1863), Vile (1866).

Damjan Pavlović Knjige