Dragoslav Smiljanić

Dragoslav Smiljanić (1894 -1968) rođen je u Užicu, gde je završio gimnazijsko školovanje. Bio je učesnik u Prvom svetskom ratu. Medicinu je završio u Francuskoj. Aktivno se bavio politikom. Najpre je pripadao socijalističkom pokretu, a kasnije Demokratskoj stranci. Godine 1941. bio je odveden u nemačko zarobljeništvo, ali je iduće godine otpušten iz logora kao težak bolesnik. Nalazio se na raznim dužnostima u sanitetskoj službi Jugoslovenske narodne armije i penzionisan u činu pukovnika.

U romanu “Usput” (1930) Smiljanić slika događaje iz Prvog svetskog rata i mnoge autentične ličnosti iz Četvrtog puka: profesora istorije Mirka Popovića, Darka Ribnikara, Dimitrija i Vladimira Tucovića i dr. Uspešno se služi psihološkom analizom i osvetljava unutrašnja preživljavanja i krize srpskih vojnika u Velikom ratu. Dočarao je i fantazmagorična stanja u kojima se mešaju slike svesti i podsvesti. “Rat je agonija zdravog organizma naglo obolelog, koji, u grčevitim ropcima, traži da vaspostavi svoje ranije zdravlje i živi srećno”, uspostavio je Smiljanić dijagnozu rata.

Ratnu tematiku obrađuje i u zbirkama pripovedaka “Posle topova” (1933) i “Epilog heroja” (1933). To su priče o ratnim invalidima kojima je rat uništio mladost, zdravlje i ideale, pa posleratne dane provode obogaljeni, usamljeni i razočarani. Objavio je i knjigu memoara “Sećanja na jednu diktaturu” (1955).

Dragoslav Smiljanić Knjige