Dugo kretanje između klanja i oranja - Milorad Ekmečić

Dugo kretanje između klanja i oranja. Ovde se radi o sintezi istorije jednog naroda koji je prelazio iz rata u rat, sa ralicama koje se nisu menjale za najmanje četiri veka. Neko će u ovoj rečenici otkrivati celu filozofiju opstanka, rasta i formiranja onoga što je od srpske nacije preživelo. Kao i kod drugih naroda, i kod Srba je istorija bila stalan i mukotrpan napor da se očuva svoj identitet. U tome je napuštanje srednjega veka i prelaska u novi imalo obrnut značaj od onoga koji mu se pripisuje u poznije doba. Prema onome što je usledilo, srednji vek nije mračan, pa je to bilo prelaženje iz svetlosti u tamu, a ne suprotno od toga, kako se veruje. Do 1492, recimo, Srbi su bili organski deo ondašnje Evrope. Sa turskim vojnim osvajanjem oni postaju deo jednog drukčijeg sveta u kome je odmicanje vremena bilo sporije i postignuta ostvarenja izgledala nepromenljiva i dugovečna. Stoleće evropske istorije nije isto što i stoleće turske istorije.