Zauzeće Beograda, proboj Sremskog fronta, pokolj u Jasenovcu i Kragujevcu - Bora Prekić, vozovođa (Šumadinac) 1946

Zauzeće Beograda, proboj Sremskog fronta, pokolj u Jasenovcu i Kragujevcu. Iako je u pitanju drugo izdanje, u ovom slučaju to nema nikakvu važnost (osim što je dopunjeno izdanje) jer je ovu knjižicu prosto nemoguće naći u bilo kom izdanju i u bilo kom formatu. Niti o knjižici, niti o pesniku nema nikakvih podataka. U srpskim bibliotekama nema je zavedene čak ni kao desiderat.

Šta o Bori Prekiću znamo, znamo samo na osnovu ove i još jedne njegove knjižice koju imamo u posedu (Najnovije pesme iz Drugog svetskog rata, Beograd 1946).

Bora Prekić je, kao što se vidi na naslovnoj strani, po zanimanju bio vozovođa, rodom iz Šumadije. Knjigu pesama "Najnovije pesme iz Drugog svetskog rata" posvetio je svom sinu "Slavoljubu Prekiću, borcu I čete, IV bataljon, 31 srpska brigada, 21 srpska divizija, 1943. otišao u partizane sa 12 druga, ni njegovi drugovi ne znam gde se nalaze, ko dozna nek mi javi", kako se navodi u predgovoru iste.

O ovom autoru naknadno smo dobili sledeće informacije, na čemu zahvaljujemo Borinom sinu g. Božidaru Prekiću:

Bora Prekić je rođen 1894. god. u selu Kopljare, kod Aranđelovca. Umro je 1982. god. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu od 1914 god. u sastavu kombinovane divizije, čiji je komandant bio general Mihailo Rašić. Učestvovao je u borbama u istočnoj Srbiji. Pri povlačenju 1916 god. biva zarobljen i odveden u logor Lehveld u Bavarskoj, a potom U Bubenhausen kod seljaka na rad. Uspeo je preko Češke da pobegne i da se pridruži srpskoj vojsci u Zagrebu. Svoj radni vek proveo je na železnici, a najstarija sačuvana pesma bila je „Ropstvo“. U lokalnom listu „Vozovođa“ u aprilu 1934 god. objavljena mu je pesma „ Jedna želja“. Ostavio je neobjavljenu zbirku od oko 400 istorijskih, dečijih i ljubavnih pesama. U svojim „sećanjima“ žali se da ga je predsednik Saveza književnika Milan Bogdanović izbacio iz članstva u izveštaju br.12/47 jer njegove pesme ne ispunjavaju Statut Saveza književnika, pa mu je bilo zabranjeno da štampa svoje pesme.