Britanski putnici u našim krajevima u XIX veku

Ovo delo predstavlja izbor iz deset putopisa. Njihovi autori su bili ljudi razlicitih profesija, ambicija i ciljeva. Vecinom su bili turisti-džentlmeni, imucni ljudi koji su sebi mogli da priušte takav put i duži boravak u stranim zemljama. U tu grupu spadaju Aleksander Kinglejk, Džulija Pardou, Džon Kvin, Fransis Erve i Džon Pelgrejv Simpson. Osim Kvina i Ervea, ostali iz ove grupe bili su književnici, a jedan od njih, Kinglejk, proslavio se upravo putopisom u kome su prva poglavlja posvecena putovanju od Zemuna do bugarske granice. Njihovi putopisi su veoma književni, sa relativno malo podataka koji izlaze iz okvira neposrednih zapažanja. Znacaj ovih putopisa je dvojak: oni su britanskoj citalackoj publici predstavili jednu nepoznatu, ili malo poznatu oblast Evrope, istorijski i nacionalno veoma složenu, zemlju na raskršcu Zapada i Orijenta, ciju je i simbolicnu granicu tako dugo olicavao Beograd. Zasluga stranih putnika kao posrednika izmedu dvaju kultura je ne samo nesumnjiva nego i ogromna. U vreme kada su tek uspostavljeni diplomatski odnosi izmedu Srbije i Velike Britanije, oni su bili pravi ambasadori svoje zemlje, ali isto tako i ambasadori Srba u svojoj zemlji, zadugo jedini koji su britansku javnost upoznavali s nama.