Prvi slavenski komičar Babić kod Rajhla u pivnici : List "Oglas" br. 18 u Nišu 6. avgusta 1897

"Oglas", list za mesne vesti, za oglase novčanih zavoda, trgovaca, zanatlija, i za raznovrsne druge oglase i mesne potebe. Izlazio je u Nišu krajem XIX veka, počevši od 1897. godine, kako se navodi, "po potrebi". Vlasnik i odgovorni urednik bio je niški izdavač i štampar Đorđe Munc, koji je pored štampe izdavao knjige i razglednice.

O izdavaču

U "Beogradskim novinama" za četvrtak 13. jul 1916. godine, na listu pod naslovom "Nestali i korespodencija", nalazimo ime ovog niškog štampara, koji iz izbeglištva, putem novinskih oglasa, šalje poruku supruzi Jeleni Munc: 

"Kartu sam primio i odmah odgovorio. Ja ti pišem svaki dan.Od sestre sam dobio o svemu tačan izveštaj. Sve sam primio hladnokrvno iako je šteta ogromna. Tvoj me je oglas od 9. juna u 116. broju mnogo uznemirio i zaboleo. Duša mi strašno pati. Proklinjem čas moga rođenja. Izlaza mogao bih naći samo u smrti. O stanju tvoga zdravlja izvesti me odmah preko novina i preko Argira. Ja hoću da mi se dva puta nedeljno javiš preko novina oglasom. To mora biti. Pozovi odmah sve nemačke najbolje lekare i učini sve kao da sam ja tamo. Pozovi Spasojevića, Čelebonovića, Nikolu i Rajhcla, da ti se nađu u nevolji. Preko sestre sam ti poslao pismo. Postupi po njemu. Sestra mi je anđeo spasitelj, a brat niđe i ništa. Leči i čuvaj se, jer ti moraš da živiš za nas. Boža je u Francuskoj, u Marselju zdrav. Nameštena mu je veštačka noga i vrlo dobro ide bez štampa. Stevanko je živ i zdrav na Krfu kod dr Mite i njemu je dobro. Olgi i Kajčetu pozdrav od Steve i mene, a tebe grli i ljubi tvoj nesrećni Đoka."

Još jednu poruku nalazimo u "Beogradskim novinama" za 27. februar 1917. godine, isto na listu pod naslovom "Nestali i korespodencija". 

Đoka Munc iz Ciriha šalje vesti supruzi Jeleni Munc: "Saopštava ti Đoko da je sin Boža zdravo i da je u Marselju, da mu je nameštena veštačka noga i to najsavršenije konstrukcije, tako da sad ide bez štapa. Sliku njegovu poslaću. Piši odmah. Pozdravlja i voli te tvoj muž Đoka Munc, Zurich.

Sadržaj "Oglasa"

Na naslovnoj strani nalazi se veliki oglas samog izdavača, Štamparije Đorđa Munca u Nišu. Ispod je oglas-obaveštenje da će se na preobraženje 1897. godine kod Rajhla u pivnici održati izvanredna predstava izvedena od prvog slavenskog komičara Babića. Program šaljiv i veseo do mile volje.

Rajhlov hotel u Nišu ili Ruski car, čiji je vlasnik bio austrijanac Evgenije Rajhl, često je u 9 uveče prikazivao bioskopske i pozorišne predstave. Sasvim je moguće da je Rajhcl iz pisma Đorđa Munca, upravo ovaj vlasnik niškog istoimenog hotela. U periodu kada je Niš bio ratna prestonica Srbije, većina diplomatskog kora, akreditovani dopisnici pariskih, londonskih i italijanskih listova, koji su bili u Nišu, ručavali su i večeravali u ovom hotelu. 

Na strani 2 nalaze se niške vesti, oglas da se izdaje kafana "Mala Kasina", najava izložbe Edisonovog kinematografa u hotelu Srbija, kao i najava koncerta družine "Konstantin".

Đorđe Babić, naš prvi komičar

Đorđe N. Babić bio je srpski glumac, komičar i imitator na prelomu 19. u 20. vek, opisan kao "prvi srpski komičar i imitator". Moguće da je bio začetnik stendap komedije u Srbiji. Započeo je karijeru 1879. godine kada se pojavio na javnoj i pozorišnoj sceni Srbije, a 1909. je proslavio trideset godina rada o čemu je pisao ilustrovani časopis "Nedelja". Babić je zbog svojih izjava i imitacija često morao da odgovara pred vlastima. On je pored kritikovanja vlasti, po pisanju časopisa "Nedelja" imitirao i muške i ženske likove, srpskog seljaka i seljanku, Makedonca, Crnogorca, Banaćana i mnogo tipova iz beogradskog života, ali i verne imitacije stranaca poput Rusa, Čeha, Cigana, Jevreja i drugih, koje je publika sa zadovoljstvom prihvatala. Godine 1899. je bio osuđen na dve i po godine zatvora zbog navodne uvrede Kralja Milana. Zbog te osude je morao napustiti Srbiju što mu je razorilo brak i porodicu, od žene i sedmoro dece, ostao je sam sa četvoro dece. Vratio se nakon pada dinastije Obrenović. U svom repertoaru je imao imitacije oko 200 javnih ličnosti, među njima Jovana Ristića, Milutina Garašanina, Kralja Milana, Radivoja Milojkovića, Jakova Tucakovića, Ranka Tajsića i drugih.