Felix Kanitz: Das Konigreich Serbien und das Serbenvolk I-II (1904-1909)

Dela Feliksa Kanica su nezaobilazna i nezamenljiva u istraživanju brojnih aspekata prošlosti teritorije današnje Srbije, od praistorije do početaka 20. veka. Poseban značaj dela neumornog naučnika i putopisca imaju za proučavanje antičkog perioda na našim prostorima, jer su u njima sačuvani brojni podaci koji bi, bez Kanicovih zapisa, bili izgubljeni i zaboravljeni.

O knjizi

Kapitalno delo Feliksa Kanica "Das Königreich Serbien und das Serbenvolk : von der Römerzeit bis zur Gegenwart" ili u prevodu "Kraljevina Srbija i srpski narod: od rimskog doba do danas", poznatije je pod naslovom, pod kojim je kod nas u dva toma štampan prevod 1985. godine: "Srbija, zemlja i stanovništvo" (dat prema naslovu koji se nalazi na povezu knjiga "Serbien land und bevölkerung"). Kanic je delo "Das Königreich Serbien und das Serbenvolk" objavio u tri toma u razmaku od deset godina, 1904, 1909 i 1914. godine.

Na ovoj stranici imamo u ponudi tom prvi i tom drugi ovog izuzetno retkog, i možemo slobodno reći monumentalnog dela s početka XX veka. Uvidom u fondove domaćih biblioteka ističe se podatak da samo NBS poseduje treći tom, i to samo jedan primerak. I prvi i drugi tom obogaćeni su sa velikim brojem originalnih crno belih ilustracija, što u tekstu, što preko celih strana. Vidi slike u prilogu 8-13.

Pored knjige na čijoj smo stranici, treba reći da je Kanic 1868. godine objavio još jedno vrlo značajno delo za Srbiju i srpski narod. Radi se o knjizi pod naslovom "Serbien : Historisch-ethnographische reisestudien aus den jahren 1859-1868".

Prethodni vlasnici (pedigre)

Primerak ponuđen na ovoj strani pripadao je privatnoj biblioteci srpskog pisca i novinara Milorada Panića-Surepa (1912-1968), čiji prepoznatljivi "exlibris" možete videti u gornjem desnom ćošku naslovne strane. Pre Surepa, knjiga je bila vlasništvo srpskog istoričara Jovana N. Tomića (1869-1932), čiji pečat se nalazi na drugoj strani prvog toma, ispod slike Kralja Petra I. Vidi slike u prilogu 6-7.

Očuvanost knjige i nedostaci*

Tom prvi: manja oštećenja rikne (popravljena), reparirani delovi naslovne strane, ** nedostaju 3 lista, tj. stranice V-X (deo predgovora). Vidi slike 1-5. Tom drugi: bez nedostataka.

Uzevši u obzir značaj dela, retkost ovog prvog izdanja, kao i kulturno-istorijski momenat koji se ogleda u vidu prethodnih vlasnika, iako nam to nije običaj i praksa, smatramo da su ovi nedostaci zanemarljivi.

O Autoru

Feliks Filip Emanuel Kanic (nem. Felix Philipp Emanuel Kanitz; Budimpešta, 2. avgust 1829 — Beč, 8. januar 1904) bio je austrougarski putopisac, arheolog, etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope. Bio je kraljevski ugarski savetnik i vitez austrijskog ordena Franje Josifa, nosilac medalje za nauku i umetnost, nosilac srpskog Takovskog ordena i ordena Svetog Save i počasni član Kraljevske saksonske akademije nauka.

Nakon putovanja po Srbiji, Kanic je objavio dva dela manjeg obima: Rimski nalazi u Srbiji (nem. Die römischen Funde in Serbien), objavljeno u Beču 1861. i nekoliko godina kasnije - Srpski vizantijski spomenici (nem. Serbiens byzantinische Monumente, Beč, 1864).

Jedno od njegovih najznačajnijih dela i vrhunac arheoloških istraživanja je Rimska studija (nem. Römische Studien in Serbien) u kojoj je istakao zalaganje da se spreči uništavanje kulturnog blaga.

U Lajpcigu je 1868. godine štampano izuzetno obimno delo, Istorijsko-etnografske studije sa putovanja 1859-1868 (nem. Serbien. Historisch-etnographische Reisestudien aus den Jahren 1859-1868, Leipzig, Fries, 1868. XXIV+744) u kome je na preko 700 strana, sa mnogobrojnim ilustracijama, predstavio Srbiju, njen narod i istoriju. U svojim delima opisivao je objekte troslojno: prvo je opisao lokaciju, zatim dao istorijski aspekt, dok je treći deo sadržao podatke o trenutnom stanju.

U Srbiji je najpoznatija Kaniceva knjiga Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do danas (nem. Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, 1904, 1909).

Feliks Kanic je ostavio značajne i nezamenljive podatke vezane za teritoriju današnje Srbije u antičkom periodu. Deo Kanicovih zapisa odnosi se, poredo stalog i na poznavanje i korišćenje lekovitih voda tokom rimske epohe. Za neke od lekovitih izvora, autor je direktno naveo pretpostavku, često potkrepljenu konkretnim nalazima, da je stanovništvo prostora današnje Srbije u antičkom periodu poznavalo i iskorišćavalo lekovitost ovih voda.