Pašić i Paču u službi otadžbine - odbrana Živojina Balugdžića (1905)

Živojin Balugdžić (Beograd, 19. februar 1868 — 26. septembar 1941) bio je srpski diplomata. Iz Srbije je emigrirao 1894. zbog članka "Rušite dvor" objavljenog u listu "Narodni prijatelj", koji je pokrenuo sa Naumom Dimitrijevićem. U Srbiju se vraća nakon Majskog prevrata 1903. godine, kada postaje sekretar Petra Karađorđevića i šef presbiroa Ministarstva inostranih dela. Godine 1906. bio je sekretar srpskog Poslanstva u Carigradu. Kako za "Novosti" piše Ivan Miladinović: "Odlazak Balugdžića za Carigrad bio je posledica njegovog podužeg sukoba sa Nikolom Pašićem. Lukavi Baja će iskoristiti jednu njegovu nesmotrenost kada je obelodanio tajni razgovor između kralja Petra i bugarskog kneza Ferdinanda na železničkoj stanici u Beogradu. Pašić ga je primorao da podnese ostavku na položaj šefa Pres-biroa i poslao u diplomatiju."

Za Balugdžića se smatra da je bio austrijski špijun. "Moćni, sveznajući, bečki obaveštajni aparat pronalazi pravog čoveka na pravom mestu. Ovoga puta to je bio Živojin Balugdžić, lični sekretar kralja Petra Prvog Karađorđevića i, gle čuda, prvi čovek Pres-biroa. Kralj Petar imao je u Balugdžića neograničeno poverenje, i pre dolaska i po dolasku na presto Srbije. On je po nalogu kralja obavljao najpoverljivije misije. Sve najznačajnije tajne informacije sa Dvora i iz srpske vlade stizale su direktno na sto ministra spoljnih poslova Austrougarske."

Bio je konzul u Bitolju 1907. godine a (10. septembra 1907— 8. maja 1909) konzul u Skoplju. Kao konzul u Skoplju, pokrenuo je 1908. godine srpski list Vardar. Bio je jedan od najinformisanijih Srba za dešavanja u sukobu mladoturaka i staroturaka. Njega je kao izvor često koristio Politikin dopisnik Branislav Nušić. Između 1909. i 1912. bio je konzul u Solunu. Bio je poslanik u Atini, Rimu i u Berlinu. Godine 1921. objavio je knjigu "Boljševizam". Penzionisan je 1935. a umro 1941. godine.

Pašićevo Pismo

U ovoj knjižici nalaze se podaci i o Pašićevu pismu Suknarovu iz 1885. godine. Balugdžić kaže: "Pašić to pismo nikad nije ni odricao. Njime je on tražio pomoć od Bugarske Vlade pri spremanju upada u Srbiju, uveravajući Bugare da će time sprečiti Srbiju da svom snagom napadne na Tursku, Jedno mesto u tom pismu je karakteristično. Stvar je hitna, veli se tu, dok Srbija nije upala u Staru Srbiju i Maćedoniju, a posle će sve ići teže! Ja neću da ispitujem, da li je kralj Milan odista imao nameru da upadne u Staru Srbiju i Maćedoniju, ali je nesumnjivo da je Pašić hteo taj upad da spreči, iako je sve Srpstvo onda taj upad smatralo kao prirodnu dopunu sjedinjenja Bugarske sa Istočnom Rumelijom."