Zora : književni rad srpskog đačkog društva u Beču - Andrija M. Matić i drugi (1875)

O knjizi i posveti

Primerak sadrži posvetu (slika 3) Milivoja Matića, bivšeg predsednika "Kola mladih Srba u Budimpešti", za uspomenu svome ocu Andriji M. Matiću, profesoru novosadske gimnazije, piscu, prevodiocu i predsedniku književnog odbora "Srpskog akademičnog društva Zora" koje je izdalo ovu knjigu. Knjiga "Zora : književni rad srpskog đačkog društva u Beču" iz 1875. godine predstavlja prvu publikaciju koju je izdalo društvo.

Andrija M. Matić (1851-1926), profesor, pisac i prevodilac, takođe je pisac i uvoda, tj. prvog članka u ovoj knjizi, pod naslovom "Nešto iz života i rada društva Zore", u kome je opisao istoriju društva podeljenu u tri perioda. Pored pomenutog uvoda, potpisan je kao autor još dva članka: "O teorijama toplote" i Sunce je prirodnjaku svetinja".

Andrija M. Matić prevodio je i najviše objavljivao članke u listu "Javor": Od čega je Sunce i kako ono obavlja svoj posao (tj. svetli i greje), Javor 1874; Prolaz planete Danice 9. decembra 1874, Javor 1874; Gvožđe : (prirodno-naučan panegirik), Javor 1875; Listak, Sitnica : Kako se mislilo o željeznici u godini 1819, Javor 1875; Kavino drvo. / po J. F. Šuvu, Javor 1876; Filozofska pisma jednoj gospođi : pismo prvo. / napisao dr A. Silberštajn, Javor 1877; Kako se razvila veština kuvanja, Javor 1879 itd.

Preveo je dela: Prirodna istorija : za osnovnu i domaću nastavu. 1, Nauka o životinjama, Šubert, F. ; Šubert, K., Beograd 1873; Računica (aritmetika) : za prva tri gimnazijska razreda, za više devojačke škole i srodne im zavode / izradio po Franji Močniku i Andrija M. Matić, Novi Sad 1881; Čiča Tomina koleba ili Crno i belo : kako su živeli severoamerikanski robovi : sa dve slike / napisala H. Beecher-Stowe ; po engleskom izvorniku, za odrasliju decu nemački preradio A. H. Fogovic ; na srpski preveo Andrija M. Matić itd.

Preminuo je 1926. godine. Sahranjen je na Uspenskom groblju u Novom Sadu.

O društvu "Zora

"Srpsko đačko društvo" je bilo uduruženje Srba đaka u Beču. Osnovano je 11. decembra 1863. godine kao književno društvo i kršteno imenom "Zora". U početku se radilo samo o studentskom udruženju, dok su se kasnije za članove primali i gimnazisti, trgovci i zanatlije. Aktivnost "Zore" sastojala se iz čitanja dela njenih članova, predavanja, pevanje, održavanje veza sa srpskim i drugim društvima, držanje svetosavskih beseda, priređivanje proslava zaslužnih Srba i slično. Godine 1866. "Zori" su pristupili svi Srbi bečki đaci i na predlog Vladana Đorđevića, tadašnjeg sekretara, "Zora" je pozvala sva srpska omladinska udruženja na sastanak u Novom Sadu. Na prvoj omladinskom skupštini (Ujedinjena omladina srpska) "Zora" je igrala vidnu ulogu preko svojih članova i biva izabrana za književnog zastupnika omladine. U "Zori" se tada naročito radilo na patriotskoj poeziji. Pored toga, u tom periodu (1866-1872) "Zora" se bavila i politikom, pored uobičajenog književnog rada, a naročito traženjem veza sa slovenskim i jugoslovenskim đacima. Od 1873. godine društvo "Zora" dodaje imenu "Srpsko akademično društvo Zora".

Istorijski događaji 80-tih godina, važni po srpski narod, uticali su da se "Zora" naročito bavila politikom i nacionalnim pitanjem, zbog čega je često dolazila u sukob sa vlastima monarhije, koja je nadzirala njen rad. Od 1888. godine "Zora" je nastavila svoj rad, uglavnom se baveći primarnim aktivnostima, sve do Prvog svetskog rata kada prestaje da postoji. U periodu 1910-1912 izdavala je svoj "Omladinski časopis", glasilo srpske omladine u Beču.