Uspomena na Rim, vojni marš princa Mirka Petrovića : Ricordo a Roma, Marcia Militare. Musica di S.A. Il Principe Mirko di Montenegro

Vojni marš za koji je muziku napisao i prilagodio za izvođenje na klaviru Mirko Petrović Njegoš. Ekstremno retko izdanje objavljeno u Rimu. Pored jednog primerka, koji tek od 2016. godine poseduje Nacionalna biblioteka Crne Gore (vidi sliku br. 4), ovo je za sada tek drugi poznati primerak. Ne postoji sačuvani primerak u fondovima srpskih biblioteka, a takođe nije zabeležena ni u domaćim katalozima. Kako je u radu "Muzičko stvaralaštvo Mirka Petrovića Njegoša" navela autorka Ana M. Zečević "Mirko I Petrović Njegoš ostavio je nekoliko solo-pesama i klavirskih kompozicija. Na žalost, o mnogim kompozicijama postoje podaci koji nas uveravaju u njihovo postojanje, ali ne postoje i note koje to potkrepljuju. Moguće da je razlog tome što su neka dela Mirka Prvog štampana u Rimu i Lajpcigu, kao i što je poslednje godine života proveo u inostranstvu." Ceo tekst Ane M. Zečević možete pročitati u nastavku.

Mirko Petrović Njegoš (Cetinje 17. april 1879 - Beč 2. mart 1918) bio je princ iz crnogorske dinastije Petrovića Njegoša i veliki vojvoda od Grahova i Zete, drugi sin kralja Nikole. Po nekim izvorima je kralj Aleksandar Obrenović, u slučaju da ne ostavi muškog naslednika, hteo da ga proglasi za prestolonaslednika Srbije, međutim Majskim prevratom je na tron Srbije došao Petar I Karađorđević. Jedini je sin kralja Nikole koji je imao decu.

(*Svojevremeno kada je neko obrezao margine, obrezan je i desni deo omota. Manja reparacija poslednjeg lista. Stari pečati)

Ana M. Zečević
MUZIČKO STVARALAŠTVO MIRKA N. PETROVIćA NjEGOŠA

(preuzeto sa portala Montenegrina, link)

U toku svog kratkog životnog i radnog veka, Mirko I Petrović Njegoš (Cetinje 1879 - Beč 1918) ostavio je nekoliko solo-pesama i klavirskih kompozicija. Na žalost, o mnogim kompozicijama postoje podaci koji nas uveravaju u njihovo postojanje, ali ne postoje i note koje to potkrepljuju. Moguće da je razlog tome što su neka dela Mirka Prvog štampana u Rimu i Lajpcigu, kao i što je poslednje godine života proveo u inostranstvu.

Mirko I Petrović Njegoš je bio učenik Roberta Tolingera, uglednog češkog kompozitora koji je jedno vreme radio kao učitelj i kompozitor na dvoru Nikole I Petrovića Njegoša. Od ovog izuzetnog umjetnika, Mirko Prvi dobio je solidno poznavanje tehnike sviranja klavira i violončela, što mu je kasnije, pomoglo u komponovanju klavirskih kompozicija, kao i u orkestarskom aranžiranju. Među evidentiranim kompozicijama Mirka Prvog, najpoznatije su solo-pesme: "Na Liparu", "Izgubljena sreća", "Moja tuga", "Jošte juče" i "Molitva". Od klavirskih kompozicija ističu se: "Mali prolećni cvijet", "Uspomena na Rim" i "Ferdinand -Marsch". Za neke od ovih kompozicija Mirko Prvi je raspisao i orkestarske aranžmane.

Među sačuvanim notnim zapisima solo-pesama nalazi se ciklus "Tri napjeva za 1 glas uz pratnju klavira", kojem pripadaju solo-pesme: "Izgubljena sreća", "Moja igra" i "Na Liparu". Za prve dve pesme nije navedeno ime pesnika stihova, dok se za treću pesmu zna da tekst pripada Đuri Jakšiću. Ovaj ciklus objavljen u ediciji "S. Schmidl & So" Leipzig. Zatim je doživeo veliku svetsku distribuciju, što je naznačeno' na koricama sačuvanih litografija: Trieste "S. Schmidl & So"; Pour la Russie: "R. Nelder", Riga; Pour la France: "Mah Eschig", Paris, for England "Breitkopf & Martel", London. Copyright 1912 by "Cuchmidl & Co". Ha koricama je naznačeno i to da je čist prihod od prodaje nota ovih kompozicija bio namenjen u dobrotvorne svrhe. S obzirom na namenu, pevani tekst svih pesama dat je trojezično - na srpskom, italijanskom i nemačkom jeziku.

Solo-pesma "Izgubljena sreća" odiše romantičarskim nabojem, prepoznatljivim u bogatom tonalno-harmonskom jeziku. Funkcionalna klavirska pratnja u svemu je u službi pokretljive i hromatikom začinjene vokalne deonice. Tekstualni sadržaj realizovan je kroz 6 strofa, pri čemu su 2, 3, 4. i 5. strofa srodnog muzičkog materijala (zajednički tempo Piu vivo i takt 2/4), dok su prva i poslednja strofa iste po vrsti takta (3/4), tempa (Andante moderato) i sličnog su muzičkog sadržaja, odnosno melodijsko-ritmičkog pokreta i klavirske pratnje.

Zanimljivo je da svaku strofu čini jedan katren koji kombinuje jedanaesterce i deseterce, prema shemi abcd, a koji se koncipiraju u velike rečenice ili periode (često proširene). Za razliku od ove patetične ljubavne pesme, sledeća pesma u ciklusu - "Moja igra" donosi potpuno nov, šaljivi karakter. Ljubav kao igra muškarca tematika je ove pesme. Kompozitor je u okviru proširenog i harmonski obogaćenog C-dur tonaliteta plasirao prilično raznovrstan muzički materijal: melodijski pokret vokalne deonice obiluje hromatikom, kao i čestim skokovima, dok je ritmički pokret bogat triolama i drugim grupama, a što se menja iz odseka u odsek, tj. strofu. Na pomalo filozofski način realizovana je pesnikova ideja da svakom biću ili pojavi pripada u životu ponešto za igru ili zabavu, a da je njemu baš, eto, pripalo žensko srce. Ovaj šaljiv poetski tekst realizovan je kroz strofe u katrenima, pri čemu prvi katren grade, po redu - dva sedmerca i dva osmerca, dok 2, 3, 4. i 5. katren grade osmerci. Šestu, poslednju strofu čine tri stiha - osmerca, posle kojih, kao metričko podsećanje na prve stihove, ali i kao teamtski zaključak, slede dva poslednja stiha u sedmercu.

Poslednja solo-pesma iz ciklusa zove se "Na Liparu". Ovo je, čini se, "labudova pesme" usamljenog i emotivno ranjenog čoveka koji utočište nalazi u samoći i izolovanju u prirodi. Pesma ima tri tekstualno različite, a muzički iste strofe. Svaku strofu čini jedna sekstina u kojoj se smenjuju stihovi nejednake metrike (npr. u prvoj strofi je 1. stih jedanaesterac, 2. stih - dvanaesterac — oba stiha se rimuju jer završavaju istim samoglasnikom, i 3. stih - jedanaesterac sa završetkom na suglasniku; zatim slede jedanaesterac, pa dvanaesterac i jedanaesterac). Ova pesma sadrži jednostavan ritmički i melodijski pokret vokalne deonice, dok je klavirska pratnja nešto istaknutija, kako bogatim akordskim sklopovima, tako i izražajnom dinamikom izvođenja. Na kraju bi trebalo istaći da se psihološkom obradom teksta može doći do zaključka, da je ceo ciklus "Tri napjeva" povezan jednom temom, a to je ljubav.

Posebno je zanimljiva tematska veza između druge i treće pesme — veza između ljubavne igre muškarca
sa ženskim srcem, sa patnjom zbog doživljenog emotivnog promašaja što je i neposredna tema prve pesme u ciklusu.