Misloslovlje ili Logika za prvogodišnje slušatelje Mudroslovlja u Liceumu Knjažestva Srbskog - Konstantin Branković (1851)

Misloslovlje ili Logika za prvogodišnje slušatelje Mudroslovlja u Liceumu Knjažestva Srbskog - Konstantin Branković (1851)
Artikal: 33995 : Tezina: 0.43 kg
Zalihe: 0 u zalihama
Opis: Beograd 1851, tvrdi orig. polukožni povez, zlatotisk, stanje vrlo dobro 4+ (potpis), str. XVI+301, ćirilica, vidi slike

0 RSD

Dodaj na listu
Besplatna dostava u Srbiji za ovaj artikal
Poručivanjem putem korpe možete birati Besplatnu dostavu
Lično preuzimanje kod nas u knjižari
Birajte preuzimanje u knjižari od utorka do petka od 15-18h

Konstantin (Kosta) Branković (Novi Sad, 25. maj 1814 — Beograd, 22. novembar 1865) bio je srpski pedagog i publicist. Rođen je maja 1814. godine u Novom Sadu, od roditelja Petra ćurčije i majke Katarine. U rodnom gradu je pohađao osnovnu školu. Srednju školu završio je u Novom Sadu, filozofiju u Segedinu, a pravo u Pešti. Nakon prve godine studija prava zatražio je od novosadskog Magistrata, putni list na godinu dana za Srbiju. Prešao je u Kneževinu Srbiju u proleće 1837. godine da bio se bavio prosvetnim radom. Godine 1838. kao gimnazijski profesor retorike u Kragujevcu, poslat je da obilazi srpske škole radi ispita. Iste godine zapošljava se u novootvorenom kragujevačkom Liceju, gde će raditi prvo kao profesor matematike, do 1841. godine. Krajem 1841. godine postavljen za profesora filozofije[4] na (premeštenom) Liceju u Beogradu, gde je bio rektor četiri puta (1841/42, 1846/47, 1851—1853 i 1859—1863)[5]. Kasnije postaje vanredni profesor fizike i nemačkog jezika. Pisao je udžbenike za visokoškolce. Jedan je od prvih članova osnivača Društva srpske slovesnosti i u više navrata njegov sekretar i potpredsednik. On je "prvi bibliograf" pri društvenom Glasnik-u. Godine 1848. kao član Glavnog odbora u Sremskim Karlovcima, slao je dopise Srpskim novinama. Od 1854. godine do smrti predavao je na Velikoj školi u Beogradu logiku, psihologiju i pedagogiju. Godine 1856. je bio urednik Šumadinke, a od 1859. godine vršio dužnost cenzora knjiga i novina. U filozofiji pripadao je kantovskom pravcu. 

Dela:

  • Prirodoslovlje ili fizika za mladež, Beograd 1842 i 1850:
  • Misloslovlje ili logika za mladež, Beograd 1849;
  • Pismena sočinenija I и II, Beograd 1850 i 1860;
  • Osnovno mudroslovlje za slušatelje Velike škole, Beograd 1851;
  • Misloslovlje ili logika za prvogodišnje slušatelje mudroslovlja u Liceumu Knjažestva Srbskog, Beograd 1851.