Kalendar i merenje vremena - Jaroslav Francisti

Kalendar i merenje vremena - Jaroslav Francisti
Oblast: Nauka
Artikal: 32291 : Tezina: 0.17 kg
Zalihe: 1 u zalihama
Izdavač: Dnevnik
Opis: Novi Sad 1982, meki povez, stanje skoro odlično, ilustr., str. 172, latinica

767 RSD

Dodaj na listu

Zanimljivo je da se u staroslovenskom jeziku Mesec zvao LUNA, ime koje potiče od reči čije je značenje ''svetleti''. I reč ''Mesec'' neki smatraju veoma starom iako se na pisanim dokumentima javlja tek od 11. veka.

Staroslovenski izraz Mяsacь potiče od reči ''MAS'', ''MASA'' od kojih nam i dolaze današnje reči ''mera'' ili ''meriti'', što nedvosmisleno dovodi do zaključka da je i kod starih Slovena Mesec bio mera za vreme.

Po J. Grimu, kod Starih Slovena sedmica je počinjala ponedeljkom /ponedeonik/. Otud potiče njegov naziv: dan po/sle/ nedelje, po nedelji - PONEDELjAK. Naziv UTORAK, dolazi od drugi, kao drugi dan u sedmici. SREDA je dobila naziv kao srednji dan u sedmici, ČETVRTAK kao četvrti, a PETAK kao peti dan. Na osnovu ovoga se smatra da je staroslovenska nedelja /sedmica/ imala pet radnih dana. Šesti dan je kod Starih Slovena bio takođe dan odmora, dan kada se ''ne dela'' pa po J.Grimu odatle potiče današnji naziv NEDELjA. Pet ovakvih šetstodnevnih nedelja obrazovalo je MESEC DANA, pa kako je 5h6=30, ovo se veoma dobro slagalo sa periodom promene sve četiri mesečeve mene /29,53 dana/ čak mnogo bolje nego što je to u slučaju 4 nedelje po 7 dana /4h7=28/. I neki drugi narodi u prošlosti su upotrebljavali nedelju koja nije bila sastavljena od 7 dana. Egipćani su imali nedelju od 10 a Maje od 5 dana.