Veštica : kulturno-istorijski kontekst - Marija Šarović

Veštica: kulturno-istorijski kontekst opisuje vešticu u književnom stvaralaštvu, ali – i to većim delom – i u srpskoj i evropskoj etnomitologiji, demonologiji i mitologiji.

U prvom poglavlju, naslovljenom „Nastanak veštice“ opisuje se poreklo i nastanak veštice, određuju njene funkcije i značenja u srpskoj narodnoj tradiciji i književnosti, a veštica naše tradicije i kulture postavlja se u komparativni kontekst.

Drugo poglavlje, „Veštičji svet“, govori o pretpostavkama sveta u kakvom je veštica moguća. Veštičji svet u književnom kontekstu sačinjavaju četiri osnovna elementa: hronotop i ikonografija predstavljaju njegov spoljašnji, a telo i jezik veštice – njegov unutrašnji aspekt.

U trećem i poslednjem poglavlju veštica se posmatra kao društveni fenomen. Za razliku od prethodnog poglavlja, u kome je prikazan svet veštice, njen mikrokosmos, ovde je ona postavljena u društveni kontekst i akcenat je na odnosima koji se uspostavljaju između nje i društva, kao i poziciji koju društvo zauzima prema njoj. „Veštica i društvo“ govori o lovu na veštice, dokumentovanim procesima i suđenjima vešticama, kao i o inkvizicijskoj praksi i progonima. Ovaj deo studije u velikoj meri je zasnovan na dokumentaciji sa suđenja vešticama