Sa uskih staza - Jela Spiridonović Savić (1919)

Oblast: Poezija

Artikal: 31053 : Tezina: 0.1 kg

Zalihe: 0 u zalihama

Izdavač: S. B. Cvijanović, Beograd

Opis: 1. izdanje prve knjige J. Sp. Savić, Beograd 1919, meki povez, stanje odlično, strana 78, ćirilica

🚛 Dostava: Opcije i troškovi dostave

1 947 RSD

Dodaj na listu

Iz časopisa "Misao" o prvoj zbirki Jele Spiridonović-Savić:

Jela Spiridonović-Savić: Sa uskih staza. — Ko ne poznaje Gospođu Savić, upitaće se pročitavši njenu knjigu: "Ko li je ta žena?" a ko je poznaje, pomisliće u sebi posle prvih pročitanih stihova: "Da, to je ona". Jer su te pesme izraz jedne tople ženske duše, nežne i lepe, koja već dobro poznaje sve odjeke života. Pisane dobrim jezikom, sa dovoljno emocija, spontano, one će nas dosta često povući za sobom. U njima ima ličnog izraza. Kroz njih govori kulturna žena koja ume da zapazi i da izrazi svoja osećanja. Ali više od svega, u njima se leluja jedna široka ljubav za sve u vasioni.

Ovo je prva zbirka Gospođe Savić, ali sudeći po njoj mi se možemo nadati da će nam ona, u svome docnijem razvitku, dati još jačeg izraza svoje ličnosti i stvari od još veće književne vrednosti.

Jela Spiridonović-Savić, pesnikinja i prozni pisac, rođena je u Šapcu, 11. januara 1890. godine, u uglednoj lekarskoj porodici, od oca Mihaila i majke Olge. Njeni preci, po očevoj liniji, bili su Grci iz Atine. Udala se za inženjera Vladislava Savića (1873—1957), zagovornika socijalistickih ideja i osnivača Socijalističke stranke Srbije, 1903. godine. Jela je bila aktivan član međunarodnog Pen kluba u predratnom periodu, a posle rata i član Društva književnika Srbije. Oglasila se prvi put 1919. godine zbirkom pesama Sa uskih staza, koja je posvećena proleću, buđenju erotskih strasti i žudnji za beskrajem. Jela Spiridonovic-Savić je umrla u Beogradu, septembra meseca 1974. godine.

Miodrag Pavlović, u svojoj Antologiji srpskog pesništva (XIII—XX veka), nasao je mesta za Jeline pesme, uz sledeću napomenu u predgovoru: "Na osnovu naših antologičarskih lektira smatramo da treba za istoriju književnosti još čitati Jelu Spiridonović-Savić...".