Ljubičica bela. Vic dug dve i po godine - Ženi Lebl

Ženi Lebl je od 1933. godine zivela u Beogradu. Uoci odvodjenja jevrejskih zena i dece u logor na Sajmistu pobegla je u Nis i pod laznim imenom zivela kod Jelene Glavaski. Zbog ilegalnog rada obe su uhapsene 22. februara 1943. godine. Dok je njena spasiteljica odvedena u logor i streljana, ona je kao maloletna oterana na rad u Rajhu, pa i tamo uhapsena. Oslobodjena je iz berlinskog Gestapoa 28. aprila 1945. godine. Po povratku u Beograd zavrsila je gimanziju i studirala pravo i Novinarsko-diplomatsku visoku skolu. U isto vreme radila je kao saradnik Politike. Posto je aprila 1949. godine ispricala vic o "ljubicici beloj", uhapsena je zbog kleveta protiv naroda i drzave i kaznjena administrativno-prinudnom merom drustveno-korisnog rada sa lisenjem slobode u trajanju od godinu dana. Posle dve i po godine logora u Ramskom ritu, Zabeli, na Grguru I, Grguru II i Golom otoku pomilovana je. Septembra 1954. godine iselila se u Izrael.