Silazak s prestola - napisao Pera Todorović (pseud. Kario Amureli) 1890

** Prilog se sastoji od jednog A4 lista prikačenog uz knjigu na kojem je naš književnik Mladen St. Đuričić na pisaćoj mašini napisao  komentar za ovo delo Pere Todorovića. Datirao ga je sa 17. jul 1975 i svojeručno potpisao (slika br. 5). Niže pročitajte o čemu se radi.

Silazak s prestola izlazio je u sveskama počevši od 1889. god., dok je poslednja sveska izašla 1890. godine. Dolazio je kao dodatak Malim Novinama Pere Todorovića. Ovde imamo sve sveske ukoričene zajedno u knjigu. Dve godine kasnije, 1892. izašlo je drugo izdanje u ediciji "Knjiga za groš". Ekstremno retka, prema COBISS-u samo 3 primerka u fondovima svih srpskih biblioteka. Ovaj podatak ne treba da čudi jer su sva dela koja su izlazila u delovima (sveskama) bila teška za kompletirati, posebno danas 100 i više godina kasnije. Ono što je uistinu čudno je da ova knjiga nakon pomenutog drugog izdanja iz 1892. nikada više nije objavljena.

* reparirana naslovna strana, na marginama pojedinih strana beleške olovkom i komentari o knjizi književnika Mladena St. Đuričića.

Izvod iz teksta Mladena St. Đuričića: Ovaj čudni i čudesni, senzacioni i stravični, prvi umetničko-književni roman Beograda (Zvonigrada), sav u stranim imenima, sem naslova Silazak s prestola... štampan je prvi put, čini mi se,  u Malim Novinama Pere Todorovića, jedinstvenog znalca jezika i društvenih, naročito političkih prilika Srbije (Balkanije) u trećoj trećini XIX veka. Krajem starog i početkom novog veka najčitanija knjiga s pretenzijama na umetnost ... Silazak s prestola ostade i do danas književno nepriznat! Ali još živ, iako u grobu, kao i neki njegovi junaci! Prestrogi i osioni Skerlić je pisao svoju Istoriju književnosti kao da pravi antologiju književnika u kojoj nije bilo mesta za ugledne književnike: Dragutina Ilića, Lazu Komarčića, Vladana Đorđevića, pa i Peru Todorovića iako je očevidno iz ovog, kao i drugih njegovih dela, i preko skoro celog jednog veka zračila umetnička lepota, makar malo i zbrkana, ali koja je najzad počela da ostavlja iza sebe i tad književnog poluboga dr. Jovana Skerlića ...