Toldija, spev Jovana Aranja : preveo Jovan Jovanović Zmaj (1910)

Lokalna tradicija Salonte (danas grad u Rumuniji) vezana je za lik Miklósa Toldija te je Arany 1846. odlučio napisati epsko delo o junaku srednjovekovnih predanja, Toldi. Glavni izvor ovog dela bio je Az híres nevezetes Toldi Miklósnak jeles cselekedeteiről és bajnokosodásáról való história Pétera Ilosvai Selymesa. Glavni likovi su Toldi braća, mlađi Miklós i stariji György koji žive na dvoru kralja Ludovika I. kralja Ugarske. Miklós dolazi na dvor nakon što počini ubistvo i dobije pomilovanje zbog viteštva. Miklós je junak jer je hrabar običan čovek koji se odupire represiji dok je György dvorski parazit. U fabuli se vidi obrazac narodnih priča: stariji sin tlači mlađeg. Duhovni svet glavnog junaka je naivan i jednostavan, čist i prirodan, a međuljudskim odnosima dominiraju ljubav i vernost. Na taj način Arany uzdiže narodni život u visoku umetnost. Piše u duhu narodnog realizma, kreira savršenu kompoziciju i stvara velike motive. U delu veliča životni stil i moć naroda. Ideal lepoga se ostvaruje u jednostavnosti, prirodnosti i plastičnoj jasnoći. Versifikacija (simetrični dvanaesterac) se oslanja na tradiciju i Petőfijevo stvaralaštvo. Preveo na srpski Jovan Jovanović Zmaj. Inače, prve tri Zmajeve knjige su prevodi: Toldija Janoša Aranja, Vitez Jovan Šandora Petefija, Istočni biser Fridriha Bodenšteta.