Pričte iliti po prostomu Poslovice temže Sentencije iliti Rječenija - Jovan Muškatirović (1807)
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 27963 : Tezina: 0.2 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Autor: Jovan Muškatirović
Opis: Primerak sa potpisom St. Sremca, Budim 1807, tvrdi nakn. + meki povez, stanje: vrlo dobro 4+, str. 168, vrlo retka, vidi slike i opis
0 RSD
Primerak iz biblioteke i sa potpisom slavnog pisca Stevana Sremca (na omotu i na naslovnoj strani).
Pričte iliti po prostomu poslovice, prva štampana zbirka poslovica i narodnih umotvorina kod nas. Vtoroje i umnoženo izdanije : Drugo dopunjeno izdanje (1. izd. Beč 1787, 116 str; 2. izd. Budim 1807, 168. str.).
Jovan Muškatirović (Senta, 1743 — Pešta, 1809) bio je srpski književnik, advokat, prosvetitelj, pobornik racionalizma. Rođen je u Senti 1743. godine. Studije prava je u Pešti završio 1773. godine kada je postao prvi advokat među Srbima. Jedno vreme zastupao je i srpske fruškogorske manastire. Bio je senator u skupštini grada Pešte. Bio je racionalista i kritičar crkvenih ustanova, prvi sakupljač narodnih umotvorina među pravoslavnim Srbima, istoričar i privredni pisac. Prijateljevao je sa pesnikom Lukijanom Mušickim, Dositejem Obradovićem, čiji je prvi sledbenik bio, i Atanasijem Dimitrijevićem Sekerešom, cenzorom srpskih knjiga u Beču. Najpoznatija dela su mu "Pričte iliti po prostomu poslovice" i istorijski spis "Čerte serbskog života u Ungariji". Ovo delo o životu Srba u Ugarskoj je najverovatnije bilo napisano kao istorijski uvod u advokatsku odbranu srpskih privilegija kod vlasti u Beču. Do danas je ostao sačuvan samo fragmenat Čerta, i to onaj koji je objavljen u Srpskom letopisu 1844. godine (strane 68-82).
Jovan Muškatirović je sakupljao poslovice, kako one knjiškog porekla, tako i one srpske izvorne. Podstaknut Dositejem, on se odlučio da svoju zbirku poslovica objavi. Godine 1786. u Beču je izašla knjiga Pritče iliti po prostomu poslovice, timže sentencije iliti ričenija, jer poslovice, kako urednik izdanja kaže: Na našem serbskom jeziku ešte niko nije sovokupio, a ešte manje njih na štampu izdao. 1807. godine štampao je drugo dopunjeno izdanje. Pritče sadrže veliki broj poslovica, kako izvornih srpskih, tako i prevedenih sa raznih jezika. Takođe ima i izreka antičkih mudraca, kao i onih biblijskog porekla. naravno, srpske narodne izreke daju najviše vrednosti ovoj knjizi.
Muškatirovićevim delom se koristio i Vuk Karadžić kad je objavljivao svoje izdanje poslovica pedesetak godina kasnije, što izričito i navodi na jednom mjestu: Iz poslovica koje je pokojni Jovan Muškatirović skupio i izdao (...) uzeo sam one za koje sam slušao da se i po narodu govore, i za koje niko ne može reći da su sramotne. Ovo poslednje govori jer se u Muškatirevićevoj zbirci nalaze i neke poslovice lascivnog karaktera.
Od izreka iz Pritča mnoge su i do danas poznate u narodu: Baba babi grebla lan, da joj zaman prođe dan, Koga su zmije ujedale, i guštera se boji, Ko traži veće, izgubi i ono iz vreće, Ko pre devojci, onoga je devojka, Dobar glas daleko ide, a zao jošt dalje itd.
Kao advokat: O Muškatirevićevom dobrom snalaženju u advokatskom pozivu svedoči nekoliko dokumenata iz tog doba, kao i stihovi Aleksija Vezilića: Dobrodetelj jest tebe svetu javila, /u mađarski konzilijum hvalno dovela... /Muškatirovič Jovan v pravah iskusen /mnogimi vjetri pognan ostal nevrežden. /Jako stjena vavilonska stoit nestrjasni /ne boitsja vjetra vsaka n dobrovjestni . Ostalo je zabeleženo i to da se on zalagao za prava Srba u Ugarskoj, i uopšte da je bio veliki rodoljub, a njegovo ime se često sreće i u ''prenumerantima'' ondašnjih srpskih knjiga.
Jovan Muškatirović je umro 14. jula 1809. godine u Pešti, gde je i sahranjen kod saborne srpske pravoslavne crkve.
Pričte iliti po prostomu poslovice, prva štampana zbirka poslovica i narodnih umotvorina kod nas. Vtoroje i umnoženo izdanije : Drugo dopunjeno izdanje (1. izd. Beč 1787, 116 str; 2. izd. Budim 1807, 168. str.).
Jovan Muškatirović (Senta, 1743 — Pešta, 1809) bio je srpski književnik, advokat, prosvetitelj, pobornik racionalizma. Rođen je u Senti 1743. godine. Studije prava je u Pešti završio 1773. godine kada je postao prvi advokat među Srbima. Jedno vreme zastupao je i srpske fruškogorske manastire. Bio je senator u skupštini grada Pešte. Bio je racionalista i kritičar crkvenih ustanova, prvi sakupljač narodnih umotvorina među pravoslavnim Srbima, istoričar i privredni pisac. Prijateljevao je sa pesnikom Lukijanom Mušickim, Dositejem Obradovićem, čiji je prvi sledbenik bio, i Atanasijem Dimitrijevićem Sekerešom, cenzorom srpskih knjiga u Beču. Najpoznatija dela su mu "Pričte iliti po prostomu poslovice" i istorijski spis "Čerte serbskog života u Ungariji". Ovo delo o životu Srba u Ugarskoj je najverovatnije bilo napisano kao istorijski uvod u advokatsku odbranu srpskih privilegija kod vlasti u Beču. Do danas je ostao sačuvan samo fragmenat Čerta, i to onaj koji je objavljen u Srpskom letopisu 1844. godine (strane 68-82).
Jovan Muškatirović je sakupljao poslovice, kako one knjiškog porekla, tako i one srpske izvorne. Podstaknut Dositejem, on se odlučio da svoju zbirku poslovica objavi. Godine 1786. u Beču je izašla knjiga Pritče iliti po prostomu poslovice, timže sentencije iliti ričenija, jer poslovice, kako urednik izdanja kaže: Na našem serbskom jeziku ešte niko nije sovokupio, a ešte manje njih na štampu izdao. 1807. godine štampao je drugo dopunjeno izdanje. Pritče sadrže veliki broj poslovica, kako izvornih srpskih, tako i prevedenih sa raznih jezika. Takođe ima i izreka antičkih mudraca, kao i onih biblijskog porekla. naravno, srpske narodne izreke daju najviše vrednosti ovoj knjizi.
Muškatirovićevim delom se koristio i Vuk Karadžić kad je objavljivao svoje izdanje poslovica pedesetak godina kasnije, što izričito i navodi na jednom mjestu: Iz poslovica koje je pokojni Jovan Muškatirović skupio i izdao (...) uzeo sam one za koje sam slušao da se i po narodu govore, i za koje niko ne može reći da su sramotne. Ovo poslednje govori jer se u Muškatirevićevoj zbirci nalaze i neke poslovice lascivnog karaktera.
Od izreka iz Pritča mnoge su i do danas poznate u narodu: Baba babi grebla lan, da joj zaman prođe dan, Koga su zmije ujedale, i guštera se boji, Ko traži veće, izgubi i ono iz vreće, Ko pre devojci, onoga je devojka, Dobar glas daleko ide, a zao jošt dalje itd.
Kao advokat: O Muškatirevićevom dobrom snalaženju u advokatskom pozivu svedoči nekoliko dokumenata iz tog doba, kao i stihovi Aleksija Vezilića: Dobrodetelj jest tebe svetu javila, /u mađarski konzilijum hvalno dovela... /Muškatirovič Jovan v pravah iskusen /mnogimi vjetri pognan ostal nevrežden. /Jako stjena vavilonska stoit nestrjasni /ne boitsja vjetra vsaka n dobrovjestni . Ostalo je zabeleženo i to da se on zalagao za prava Srba u Ugarskoj, i uopšte da je bio veliki rodoljub, a njegovo ime se često sreće i u ''prenumerantima'' ondašnjih srpskih knjiga.
Jovan Muškatirović je umro 14. jula 1809. godine u Pešti, gde je i sahranjen kod saborne srpske pravoslavne crkve.
Knjiga je dodata u korpu
