Kratko rukovodstvo k Fiziki - Grigorije Lazić (1822)

Kratko rukovodstvo k Fiziki - Grigorije Lazić (1822)
Artikal: 27961 : Tezina: 0.25 kg
Zalihe: 0 u zalihama
Opis: 1. izdanje, Budim 1822, tvrdi nakn. povez, stanje skoro odlično, str. 130, ćirilica, ekstremno retka, vidi opis i slike

0 RSD

Dodaj na listu

Ime autora na kraju predgovora. Neobrezane stranice.

Grigorije Lazić (1796-1842), profesor Srpske karlovačke gimnazije. Grigorije Lazić se rodio u Čereviću 28. novembra. 1769. godine od siromašnih roditelja. Posle završene osnovne škole uči gimnaziju i bogosloviju u Karlovcima kao pitomac Stratimirovićeve bogoslovije, zatim završava filozofiju u Jegri i postaje 1820. godine učitelj u Srpskoj osnovnoj školi u Karlovcima, a 1821. godine postaje profesor u gimnaziji. Posle smrti prof. Kirila Aranickog, mitropolit Stratimirović ga imenuje za direktora Srpske osnovne škole u Karlovcima. Bio je prijatelj sa Volnijem, sa kojim je razmenjivao izveštaje o novim biljkama. Preko svojih učenika je sakupljao srpska imena za biljke i životinje, pa je stvorio prvu srpsku botaničku terminologiju. Napisao je Prostu naravnu istoriju (Budim, 1836), za to doba retku knjigu ne samo po sadržini već i po lepom srpskom jeziku. Opisi životinja su vrlo živi. Opisi biljaka se sastoje iz dva dela: a) gde biljka uspeva i b) njena upotreba. Tek za neke biljke stavio je stablo i list. Izdanje ove knjige pomogao je knez Miloš sa 300 forinti. Godine 1822. štampao je Grigorije Lazić u Budimu Kratko rukovodstvo k fiziki. Osim prirodnim naukama bavio se i filologijom. Tako je 1836. god. izdao Dialog Ciceronov i O prijateljstvu. Društvo srpske slavenosti posle njegove smrti 1849. god je izdalo njegov Rečnik srbsko-nemački-latinski, a 1854. knjigu Marko Tulije Ciceron O dužnostima. Lazić je umro za pisaćom mašinom 15. decembra 1842. god.

Počeci fizike u Srbiji

Prirodne pojave i osobine tela objašnjavane su prvi put na srpskom jeziku u "Večitom Kalendaru" Z. Orfelina 1783.

Godine 1787. izlazi "Fizičesko sočinenie o izsušeniu i razdeleniu vode u vozduh . . . " E. Janković.

Početkom XIX veka štampana je prva "Fisika" Atanasija Stojkovića (Budim 1801-03) "prostim jezikom spisana za rod slavjanoserbskij", pisana pod uticajem prosvetitelja, naročito Dositeja Obradovića.

U Budimu 1822. izlazi "Kratko rukovodstvo k fiziki" G. Lazića.

Fizika se kao nastavni predmet prvi put uvodi na Liceju u Beogradu 1839.

Značajan prilog razvitku fizike u Srbiji u XIX veku predstavljaju "Načela fizike" Vuka Marinkovića (1815), gde su postavljene osnove naučnoj terminologiji koja se dobrim delom i danas upotrbljava. Marinković je deset godina predavao fiziku na Liceju i docnije na Velikoj školi u koju je 1863. Licej prerastao.