Za slobodu i narod - Vladimir Jovanović (1868)
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 27960 : Tezina: 0.3 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Platonova štamparija, N. Sad
Autor: Vladimir Jovanović
Opis: 1. izdanje, Novi Sad 1868, meki orig. + tvrdi nakn. povez, stanje vrlo dobro 4+, str. 4+275+5, ćirilica, vrlo retka, vidi slike i opis
0 RSD
Izdvajamo iz sadržaja: Srbski narod i istočno pitanje - Nekolike crte iz istorijskog života Srbskog... - Srbenda i gotovan - Srbin i Srbkinja, takvi kakvi su - Srbska omladina - Sloga Srbske omladine - Prva skupština Srbske omladine - Naš narodni položaj...
Citat iz poglavlja "Srbenda i gotovan": "Srbenda misli da je zemaljska uprava bolja što je prostija i jevtinija, što više sloboda služi za osnov javnom miru i poredku; gotovan ne može da se "reguliše" bez "špiona i "silexija". (...) Srbenda poštuje nauku, on šalje svoje sinove u prosvećeni svet da se uče, on podiže škole i na svom ognjištu, samo on hoće nauku koja uči da se u znoju svog lica svoj leb jede, koja dovodi čoveka u saglasnost sa sobom i svetom, koja se slaže sa istinskim potrebama života i koja uzdiže duh naroda; gotovanu je nauka ono što vodi "gospodstvu", a ne radnji, što izvodi čoveka iz sebe samoga i sveta, što ne može da se služi životom i što ubija duh u narodu.(...) Srbenda se divi slavi svojih predaka, ne smeće s uma svoju braću koja u robstvu cvile, i klanja se velikom duhu srbskom koji Crnoj Gori onakve sokolove daje,; gotovan peva himne Sultanu, podvikuje da "u Srbiji nema ljudi" i dovodi u sumnju značaj srbskih junaka koje on naziva "mala plemena srbska". Srbenda se bori za slobodu i jednakost; gotovan se oblizuje oko "samovlaštine", oko "carigradskih berata", oko "carskih ordena", oko "tajnih fondova"."
Vladimir Jovanović (1833-1922), otac Slobodana Jovanovića, bio je ministar finansija, potpredsednik Državnog saveta, član Senata (Gornjeg doma), profesor Političke ekonomije na Velikoj školi, ideolog Liberalna stranke, ekonomista, političar, novinar, predsednik Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.
Školovao se u Nemačkoj (poljoprivredne i ekonomske nauke). U Srbiji je bio profesor ekonomije na Pravnom fakultetu, ministar finansija i predsednik Srpskog naučnog društva. Predstavljao je Srbiju u Londonu posle bombardovanja Beograda 1862. g. Bio je liberal, propagirao je individualnu slobodu, nacionalno oslobođenje i prosvećivanje. Zbog toga je dolazio u sukob sa režimom kneza Mihaila; proveo je sedam meseci u zatvoru u Novom Sadu posle ubistva kneza Mihaila 1868. g. U Ženevi je uređivao časopis Sloboda. Na Jovanovića je uticao Džon Stjuart Mil i britanski parlamentarni sistem.
Dela: Politički rečnik, Za slobodu i narod, Osnovi snage i veličine srbske, Privredni red i pokret u društvenom i društvenom i međunarodnom životu, Autobiografske beleške Vladimira Jovanovića, Uspomene, spis: Srbski narod i Istočno pitanje; članak: Društvena i međunarodna borba za opstanak (Glasnik Srpskog učenog društva).
Citat iz poglavlja "Srbenda i gotovan": "Srbenda misli da je zemaljska uprava bolja što je prostija i jevtinija, što više sloboda služi za osnov javnom miru i poredku; gotovan ne može da se "reguliše" bez "špiona i "silexija". (...) Srbenda poštuje nauku, on šalje svoje sinove u prosvećeni svet da se uče, on podiže škole i na svom ognjištu, samo on hoće nauku koja uči da se u znoju svog lica svoj leb jede, koja dovodi čoveka u saglasnost sa sobom i svetom, koja se slaže sa istinskim potrebama života i koja uzdiže duh naroda; gotovanu je nauka ono što vodi "gospodstvu", a ne radnji, što izvodi čoveka iz sebe samoga i sveta, što ne može da se služi životom i što ubija duh u narodu.(...) Srbenda se divi slavi svojih predaka, ne smeće s uma svoju braću koja u robstvu cvile, i klanja se velikom duhu srbskom koji Crnoj Gori onakve sokolove daje,; gotovan peva himne Sultanu, podvikuje da "u Srbiji nema ljudi" i dovodi u sumnju značaj srbskih junaka koje on naziva "mala plemena srbska". Srbenda se bori za slobodu i jednakost; gotovan se oblizuje oko "samovlaštine", oko "carigradskih berata", oko "carskih ordena", oko "tajnih fondova"."
Vladimir Jovanović (1833-1922), otac Slobodana Jovanovića, bio je ministar finansija, potpredsednik Državnog saveta, član Senata (Gornjeg doma), profesor Političke ekonomije na Velikoj školi, ideolog Liberalna stranke, ekonomista, političar, novinar, predsednik Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.
Školovao se u Nemačkoj (poljoprivredne i ekonomske nauke). U Srbiji je bio profesor ekonomije na Pravnom fakultetu, ministar finansija i predsednik Srpskog naučnog društva. Predstavljao je Srbiju u Londonu posle bombardovanja Beograda 1862. g. Bio je liberal, propagirao je individualnu slobodu, nacionalno oslobođenje i prosvećivanje. Zbog toga je dolazio u sukob sa režimom kneza Mihaila; proveo je sedam meseci u zatvoru u Novom Sadu posle ubistva kneza Mihaila 1868. g. U Ženevi je uređivao časopis Sloboda. Na Jovanovića je uticao Džon Stjuart Mil i britanski parlamentarni sistem.
Dela: Politički rečnik, Za slobodu i narod, Osnovi snage i veličine srbske, Privredni red i pokret u društvenom i društvenom i međunarodnom životu, Autobiografske beleške Vladimira Jovanovića, Uspomene, spis: Srbski narod i Istočno pitanje; članak: Društvena i međunarodna borba za opstanak (Glasnik Srpskog učenog društva).
Knjiga je dodata u korpu
