Začatije i istino osnovanije Matice serbske - Josif Milovuk (1829)
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 27293 : Tezina: 0.06 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Autor: Josif Milovuk
Opis: 1. izdanje, Budim 1829, tvrdi nakn. povez, stanje vrlo dobro 4+ (repar. naslov., potpis), str. 36, 15cm, ćirilica, veoma retka*
0 RSD
Зачатіе и истино основаніе Матице сербске / по хронологическом разлогу вěрно и некористно потомком написао Іосиф Миловук.
Јосиф Миловук (Трпиња, април 1793 — Пешта, 23. август 1850), трговац, издавач књига, идејни творац и један од оснивача Матице српске.
На састанку 4/16. фебруара 1826. оснивачи су приложили улоге и усвојена је концепција о оснивању књижевног друштва. Тада је изабрана и прва управа Матице српске: Јован Хаџић, за председника, Јосиф Миловук за деловођу, односно манипуланта, а Јован Деметровић за благајника. Пошто је Г. Магарашевић 1829. објавио књигу „С пута по Србији“ , у којој је славио Јована Хаџића, као оснивача Матице српске. Миловук је ушао у полемику и одговорио брошуром „Зачатије и истино основаније Матице сербске“, али су Хаџић и Магарашевић побијали даље његове наводе у брошури „Толкованије делца под именом Зачатије“, па им је он одговорио брошуром „Протак за толкованије и красну ону кулу у селу које је у у Летопису частици 18-тој печатано“. Осим тога, Хаџић је био велики противник Вукове реформе језика, сматрајући да језик не треба мењати, а Миловук је био велики Вуков поштовалац, коме се после разлаза још више приближио. Иако је идејни творац, иако је свесрдно помагао српске писце и Летопис, неки су сматрали да је Миловук Матицу видео само као трговачко-књижарско и издавачко предузеће за продају књига и Летописа. После разлаза са Матицом наставио је да се бави издавањем књига, чиме се успешно такмичио са Матицом, објављујући далеко разноврснији избор књига.
Klikni ovde za elektronsko izdanje iz fonda BMS
*Osim Matice srpske koja u fondu ima 10 primeraka, u svim ostalim bibliotekama nalaze se samo 3 primerka.
Јосиф Миловук (Трпиња, април 1793 — Пешта, 23. август 1850), трговац, издавач књига, идејни творац и један од оснивача Матице српске.
На састанку 4/16. фебруара 1826. оснивачи су приложили улоге и усвојена је концепција о оснивању књижевног друштва. Тада је изабрана и прва управа Матице српске: Јован Хаџић, за председника, Јосиф Миловук за деловођу, односно манипуланта, а Јован Деметровић за благајника. Пошто је Г. Магарашевић 1829. објавио књигу „С пута по Србији“ , у којој је славио Јована Хаџића, као оснивача Матице српске. Миловук је ушао у полемику и одговорио брошуром „Зачатије и истино основаније Матице сербске“, али су Хаџић и Магарашевић побијали даље његове наводе у брошури „Толкованије делца под именом Зачатије“, па им је он одговорио брошуром „Протак за толкованије и красну ону кулу у селу које је у у Летопису частици 18-тој печатано“. Осим тога, Хаџић је био велики противник Вукове реформе језика, сматрајући да језик не треба мењати, а Миловук је био велики Вуков поштовалац, коме се после разлаза још више приближио. Иако је идејни творац, иако је свесрдно помагао српске писце и Летопис, неки су сматрали да је Миловук Матицу видео само као трговачко-књижарско и издавачко предузеће за продају књига и Летописа. После разлаза са Матицом наставио је да се бави издавањем књига, чиме се успешно такмичио са Матицом, објављујући далеко разноврснији избор књига.
Klikni ovde za elektronsko izdanje iz fonda BMS
*Osim Matice srpske koja u fondu ima 10 primeraka, u svim ostalim bibliotekama nalaze se samo 3 primerka.