Vilandov Agathon I : Viland Kristof Martin, prev. Pavle Berić (Budim 1820)
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 26450 : Tezina: 0.25 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Tipografia Universiteta Peštanskog
Autor: Kristof Martin Viland
Opis: 1. srpsko izdanje, Budim 1820, tvrdi nakn. polukožni povez, stanje: vrlo dobro, str. XII+224, ćirilica, vidi slike i opis
15 339 RSD
Prevod i predgovor Pavle Berić (Pavao Berić). Berić je 1820, iz zahvalnosti, svoj prevod Vilandova Agatona posvetio Eustahiji Arsić (1775—1843) prvoj modernoj srpskoj književnici ("prvoj u narodu svome pisateljki"). Izašla je samo ova sveska 1.
Pavao Berić, rođen u Bačkoj, pisac i prevodilac, prijatelj Lukijana Mušickog. Od 1830. bio je sekretar mitropolita karlovačkog. Pored Vilandovog Agatona, prevodio je i Voltera, Vergilija i Horacija.
Wieland, Christoph Martin, 1733-1813, bio je nemački pesnik i pisac. Najpoznatiji je po tome što je napisao prvi Bildungsroman (Geschichte des Agathon), kao i epski Oberon, koji je bio osnova za istoimenu operu Carl Maria von Veber-a. Priča o Agathonu je na nemačkom prvi put objavljenat 1766. i 1767. godine u dva dela.
Viland je bio veoma poznat u prvoj generaciji srpskih književnika u 19. veku, cenili su ga, na primer, Vuk, Mušicki, Sterija i drugi, a zanimljivo je da se prvi Vilandov prevod (Abderićani) na srpski pojavio već 1803. godine, dakle još za života Vilandova. preveo ga je Nikolaj Lazarević.
Pavao Berić, rođen u Bačkoj, pisac i prevodilac, prijatelj Lukijana Mušickog. Od 1830. bio je sekretar mitropolita karlovačkog. Pored Vilandovog Agatona, prevodio je i Voltera, Vergilija i Horacija.
Wieland, Christoph Martin, 1733-1813, bio je nemački pesnik i pisac. Najpoznatiji je po tome što je napisao prvi Bildungsroman (Geschichte des Agathon), kao i epski Oberon, koji je bio osnova za istoimenu operu Carl Maria von Veber-a. Priča o Agathonu je na nemačkom prvi put objavljenat 1766. i 1767. godine u dva dela.
Viland je bio veoma poznat u prvoj generaciji srpskih književnika u 19. veku, cenili su ga, na primer, Vuk, Mušicki, Sterija i drugi, a zanimljivo je da se prvi Vilandov prevod (Abderićani) na srpski pojavio već 1803. godine, dakle još za života Vilandova. preveo ga je Nikolaj Lazarević.