Mesjacoslov (Mesecoslov) Večni Kalendar - izd. Stefan Novaković (1792)
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 26421 : Tezina: 0.1 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Stefan Novaković
Opis: Srpska knjiga 18. veka, Beč 1792, tvrdi polukožni nakn. povez, stanje: vrlo dobro 4+, 19cm, str. 32 + 1 presavijen list sa tablom, ćirilica, vidi slike
0 RSD
Beč je u
XVIII veku postao glavno središte u kojem je štampano preko 300 naših knjiga, međutim tek na kraju XVIII veka Srbi su u Beču došli u posed jedne svoje štamparije, čiji je vlasnik bio Stefan Novaković, koju je on otkupio od
Kurcbekovih naslednika. Ubrzo je bio prinuđen da je, usled materijalnih teškoća, proda Peštanskom univerzitetu.
1792. godine, posle smrti Kurcbekove, njegovu ćirilsku štampariju, zajedno s njenim monopolom, otkupio je srpski entuzijasta i novinar Stefan Novaković. Kad se, uz mnoge teškoće, štamparija ipak našla u srpskim rukama, Stefan Novaković je štampao, 1794, arhimandrita koviljskog Jovana Rajića "Istoriju raznih slovenskih naroda, posebno Bugara, Hrvata i Srba".
Teškoće, spletke, nagomilani problemi i finansijski neuspeh prinudili su Novakovića da 1796. štampariju proda budimskoj štampariji Peštanskog univerziteta, veoma razvijenoj firmi koja je objavljivala knjige na mnogim jezicima i koja je zatim decenijama držala monopol na štampanje srpskih publikacija u habsburškim zemljama. Samo u retkim slučajevima poneki autor uspevao je da štampa svoje delo drugde, u Austriji ili van nje.
Propast Novakovićeve štamparije je bio poraz za Srbe. Treba reći da su tom porazu dosta kumovali i sami Srbi jer je srpska čitalačka publika bila malobrojna. Mnogi plemeniti pokušaji i danas propadaju usled odsustva solidarnosti i slabog čitalaštva.
Mesjacoslov je jedna od prvih knjiga štampanih u Novakovićevoj bečkoj štampariji koja je izdavala srpske knjige od 1792. do 1796. godine.Kurcbekova štamparija je označila prelom i znatan napredak u razvoju srpskog štamparstva. Nepoverenje prema Kurcbeku ispoljeno je na Temišvarskom saboru 1790. Srbi su želeli da imaju štampariju u svojoj sredini, a bili su jedini narod kome u Ugarskoj to nije bilo dopušteno.
1792. godine, posle smrti Kurcbekove, njegovu ćirilsku štampariju, zajedno s njenim monopolom, otkupio je srpski entuzijasta i novinar Stefan Novaković. Kad se, uz mnoge teškoće, štamparija ipak našla u srpskim rukama, Stefan Novaković je štampao, 1794, arhimandrita koviljskog Jovana Rajića "Istoriju raznih slovenskih naroda, posebno Bugara, Hrvata i Srba".
Teškoće, spletke, nagomilani problemi i finansijski neuspeh prinudili su Novakovića da 1796. štampariju proda budimskoj štampariji Peštanskog univerziteta, veoma razvijenoj firmi koja je objavljivala knjige na mnogim jezicima i koja je zatim decenijama držala monopol na štampanje srpskih publikacija u habsburškim zemljama. Samo u retkim slučajevima poneki autor uspevao je da štampa svoje delo drugde, u Austriji ili van nje.
Propast Novakovićeve štamparije je bio poraz za Srbe. Treba reći da su tom porazu dosta kumovali i sami Srbi jer je srpska čitalačka publika bila malobrojna. Mnogi plemeniti pokušaji i danas propadaju usled odsustva solidarnosti i slabog čitalaštva.