Filaktirion tis psihis. Hranilište duši - prev. Vićentije Rakić (1800)

Ova knjiga je nakon više od dva veka i dalje u neverovatno dobrom stanju, praktično kao nova. Zahvaljujući tome što je dva veka svog postojanja provela u kućnoj biblioteci tesno stegnuta između druge dve knjige. Ekstremno je retka kao i svaka srpska knjiga 18. veka, a posebno u originalnom i odlično očuvanom, karakterističnom povezu venecijanske štamparije Dimitrija i Pana Teodosija. Da podsetimo, 18. vek je počeo 1. januara 1701. i završio se 31. decembra 1800. godine. Ova Rakićeva knjiga počinje sa rečima upućenim "Prepodobnom  mnogozaslužnom duhovnom ocu Mitrofanu Bogdanoviću, proigumanu Svete i  Carske Lavre Srpske Hilandara..." (vidi sliku br. 4)

"Filaktirion tis psihis. Hranilište duši" prevedena sa grčkog na slavjanski jezik Vićentijem Rakićem Fenečkim, nastojateljem crkve svetog oca Spiridona čudotvorca u slobodnom gradu i pristaništu Trstu. Štampana u Veneciji pri Teodosiju, sa dozvolom vladara.

Vićentije Rakić (Zemun, 29.04.1750 — Fenek, 29.03.1818), srpski pisac, pesnik i sveštenik. Rakić Vićentije, rodio se u Zemunu, godine 1750, gde se i učio, oženio, i postao trgovac.Kada je ostao udovac, otišao je 18. avgusta 1785. u manastir Fenek, gde ga je 9. aprila 1786. zakaluđerio iguman Sofronije Stefanović, nadenuvši mu ime Vićentije.

Rakić je neko vreme i u Šapcu služio kao sveštenik, i tu je napisao Život Aleksija čoveka Božijega. Godine 1796, postao je iguman manastiru Feneku. Od 1799. do 1810, Rakić je bio u Trstu kao sveštenik pri crkvi Svetoga Spiridona. U Trstu je Vićentije Rakić našao što mu je bilo potrebno. U Trstu je bilo u to vreme mnogo bogatih srpskih i grčkih familija u kojima su mu vrata u svako doba bila otvorena. Tu je ostao punih jedanaest godina. Uz hrišćansko delo i dobar život posvetio se crkvenoj književnosti.

Vićentije Rakić je bio samouk i sam je naučio grčki, ruski i italijanski. Počeo se baviti knjigom još dok je bio u Šapcu. On je u dosta tečne stihove i na narodnom jeziku opevao živote hrišćanskih svetaca, i ostavio za sobom ceo jedan niz pobožnih spevova. Od spevova te vrste najpoznatiji su: PѣsnЬ istoričeskaя ω žitii svяtogω i pravednagω Alekξiя Čelovѣka Božïя (Budim, 1798) i Žértva Avraámova (Budim, 1799). Hrišćanske legende, Rakić je preveo u prostim i razumljivim i tečnim narodnim stihovima. Rakić je pored toga napisao još jedan ceo niz raznih knjiga: jednu istoriju manastira Feneka, Istoriju carskog grada Jerusalima, koja je doživela dva izdanja, crkvene propovedi, jedan spev o pobedi crnogorskoj nad Turcima, jedan italijansko - srpski rečnik.

Duhovno usamljen, ali u prostom narodu mnogo i rado čitan, on nastavlja prekinutu crkvenu tradiciju u srpskoj književnosti. To je jedan od retkih pobožnih popularnih pesnika kakve su u velikom broju imale katoličke književnosti. Inače, to je jedan od najčitanijih srpskih pisaca u početku XIX veka.

Dimitrije Teodosije (Δημήτριος Θεοδοσίου) venecijanski štampar grčkog porekla je u svojoj štampariji „Nova tipografija greko-pravoslavna", ili, kako se ponekad naziva, „Slavensko-Grečeska tipografija" izdavao crkvene knjige na srpskom jeziku. Za nekih petnaest godina (od 1761. do 1776.) iz njegove štamparije izašlo je preko pedeset knjiga namenjenih Srbima. Posle smrti Dimitrija Teodosija njegov naslednik Pane Teodosije je nastavio da izdaje srpske knjige sve negde do 1824. godine. Izdavači Dimitrije i Pane Teodosije štampali su pored svetih liturgijskih knjiga i svetovna dela prvih srpskih prosvetitelja: Zaharija Stefanovića Orfelina, Atanasija Stojkovića, Dositeja Obradovića i Pavla Solarića, kao i prvi srpski časopis „Slaveno-serbskij magazin” 1768. godine. Klikom ovde možete videti pojedine knjige iz ove znamenite štamparije, a koje smo svojevremeno imali u ponudi. Najstarija je "Ortodoksos Omologija" iz 1763. godine.