Serbski letopis, častica četverta - ured. Georgije Magarašević (Budim 1826)

Serbski letopis je najstariji srpski časopis među onima koji i danas izlaze. Pokrenuo ga je 1824. godine Georgije Magarašević. Prva knjiga pod nazivom Serbske letopisi izašla je krajem 1824. godine sa oznakom za 1825. Časopis je uređivan u Novom Sadu, a štampan u Budimu.

Odziv publike je bio slab, tako da je Magarašević najavio obustavljanje časopisa ako mu rodoljubivo građanstvo ne pritekne u pomoć. Ovaj apel je bio povod da se u Pešti osnuje književno društvo Matica srpska koje je, između ostalog, na sebe preuzelo brigu oko daljeg izdavanja Letopisa. Posle Magaraševićeve smrti 1830. godine, uredništvo preuzima Jovan Hadžić (Miloš Svetić) 1830-1831 i časopis postaje stvarni organ Matice srpske i književne grupe oko nje.

Nije izlazio 1835. i 1836. godine jer je Matica srpska tada bila ukinuta. Za obnovu Matice i Letopisa veoma je zaslužan Teodor Pavlović, koji je bio urednik časopisa od 1832. do 1841. godine. U ovom periodu časopis nekoliko puta menja ime (Serbskij letopis, Novij serbskij letopis).