Primenjena umetnost i Beograd 1918-1941. - Bojana Popović

Primenjena umetnost i Beograd 1918-1941. Naučna studija (264 stranica sa 140 ilustracija) mr Bojane Popović koja donosi obimna, izuzetno dobro dokumentovana i neka potpuno nova istraživanja sprovedena u oblasti primenjene umetnosti međuratnog razdoblja. Autorka raspravlja i o odnosu savremnika prema primenjenoj umetnosti, o njihovim predrasudama, čežnji za stvaranjem nacionalnog stila kao i njihovom spremnom prihvatanju evropske primenjene umetnosti. Recenzentkinja teksta dr Milanka Todić ističe da „ono što čitavu studiju posebno razlikuje od svega što je do sada pisano o primenjenoj umetnosti između dva svetska rata kod nas, to je što ona sagledava mikroistorijske i individualne doprinose u kontekstu šireg nacionalnog ali i evropskog kulturnog diskursa“.

Primenjena umetnost i Beograd 1918 - 1941 daje zanimljiv presek razvoja ove vrste umetnosti kod nas. Tada se javljaju akademski obrazovani stvaraoci, školovani van zemlje. Oni donose savremene ideje za novu odnegovanu klijentelu Beograda. Jasno se izdvajaju tri izvorna uticaja: srpska srednjovekovna umetnost, modernizam i ruska umetnost koja dolazi preko ruskih emigranata. Oseća se i velika želja za stvaranjem nacionalnog stila. Interesantna je grafička delatnost gde vidimo plakate, reklame, ilustracije knjiga, čiji su predstavnici Dragoslav Stojanović, Dušan Janković, Miloš Babić i drugi. Tu su i predstavnice ženske primenjene umetnosti, Margita Gita Predić i kostimografkinja Milica Babić, Katarina Mladenović, Milena Pavlović Barili. Izdvaja se Dragutin Inkiostri Medenjak kao jedan od najvećih primenjenih umetnika ovog perioda. Trebalo bi napomenuti i Vasu Pomorišca, Aleksandra Deroka, Ivana Tabakovića, Sretena Stojanovića i druge.