Bosna i Hercegovina srpske su zemlje po krvi i po jeziku - Vaso Glušac (pseud. Vlatko Bogićević) i Petar Kočić 1908
Oblast: Istorija
Artikal: 24650 : Tezina: 0.12 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Piščevo izdanje
Autor: Vaso Glušac
Opis: 1. izdanje, Mostar 1908, tvrdi nakn. povez, stanje skoro odlično, str. 85, 17cm, ćirilica, veoma retka, vidi slike i opis
0 RSD
Autor: Vlatko Bogićević. pravo ime Vaso Glušac. U katalogu NBS kao ko-autor naveden je Petar Kočić.
Vaso Glušac (Slatina kod Oštre Luke, 1879 — Beograd, 1954), rođen je u svešteničkoj porodici. Posle završene gimnazije u Sarajevu i studija slavistike u Beču, službovao je kao suplent i profesor gimnazija u Banja Luci (1905-1912) i Tuzli (1912-1914). Zbog aktivnog nacionalnog rada bio je optužen u čuvenom banjalučkom veleizdajničkom procesu.
Napisao je nekoliko desetina radova iz oblasti književne kritike i istorije, a sve do danas aktuelne su i kontroverzne njegove knjige i radovi o srednjovjekovnoj prošlosti Bosne i Hercegovine, a naročito o bogumilskoj crkvi bosanskoj: Bosna i Hercegovina srpske su zemlje po krvi i jeziku (Mostar, 1908), Istina (Mostar, 1911), Povelje Matije Ninoslava, bana bosanskoga i narodnost njegovih podanika (Banja Luka, 1912), Nekoliko pitanja iz prošlosti Bosne i Hercegovine (Tuzla, 1921), Srednjovekovna »bosanska crkva« bila je pravoslavna (Beograd, 1924), Istina o bogomilima (Beograd 1945. i 1992. itd.).
Prijateljstvo Petra Kočića i Glušca začeto još za vreme studija u Beču, nastavljeno je u Banjoj Luci kroz saradnju na pokretanju i izdavanju Razvitka, a krunisano je kumstvom – Glušac je krstio Kočićevog sina Slobodana (1910-1913).
Vaso Glušac (Slatina kod Oštre Luke, 1879 — Beograd, 1954), rođen je u svešteničkoj porodici. Posle završene gimnazije u Sarajevu i studija slavistike u Beču, službovao je kao suplent i profesor gimnazija u Banja Luci (1905-1912) i Tuzli (1912-1914). Zbog aktivnog nacionalnog rada bio je optužen u čuvenom banjalučkom veleizdajničkom procesu.
Napisao je nekoliko desetina radova iz oblasti književne kritike i istorije, a sve do danas aktuelne su i kontroverzne njegove knjige i radovi o srednjovjekovnoj prošlosti Bosne i Hercegovine, a naročito o bogumilskoj crkvi bosanskoj: Bosna i Hercegovina srpske su zemlje po krvi i jeziku (Mostar, 1908), Istina (Mostar, 1911), Povelje Matije Ninoslava, bana bosanskoga i narodnost njegovih podanika (Banja Luka, 1912), Nekoliko pitanja iz prošlosti Bosne i Hercegovine (Tuzla, 1921), Srednjovekovna »bosanska crkva« bila je pravoslavna (Beograd, 1924), Istina o bogomilima (Beograd 1945. i 1992. itd.).
Prijateljstvo Petra Kočića i Glušca začeto još za vreme studija u Beču, nastavljeno je u Banjoj Luci kroz saradnju na pokretanju i izdavanju Razvitka, a krunisano je kumstvom – Glušac je krstio Kočićevog sina Slobodana (1910-1913).
Knjiga je dodata u korpu
