Zašto naš narod u Austriji propada - Đorđe Natošević 1866
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 24603 : Tezina: 0.05 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Platonova štamparija, N. Sad
Autor: Đorđe Natošević
Opis: 1. izdanje, Novi Sad 1866, meki orig. povez, stanje skoro odlično, str. 53, ćirilica, vidi opis
0 RSD
Rasprava koju je pokrenula Matica srpska i koja je nagrađena iz fonda sa 10 dukata. Autor dat prema katalogu NBS. Na omotu pogrešna godina (1867), na naslovnoj 1866. Ovaj esej je prvo štampan 1865 kao članak, a zatim 1866. kao zasebna knjiga.
Zašto propadamo kao narod? Ovo je verovatno najčešće pitanje koje se u našem poimanju istorije i društva postavlja kao lajtmotiv u razumevanju sudbine srpskog naroda. Ovo pitanje se ne javlja samo u našem ništa manje izazovnom i dramatičnom dobu, već je bilo aktuelno i polovinom 19. veka. Na njega je pokušao da odgovori Đorđe Natošević u knjizi Za što naš narod u Austriji propada, objavljenoj u Novom Sadu 1866. godine. Ova knjiga nam pruža pre svega sveobuhvatan uvid u duhovno i materijalno stanje srpskog naroda u Austriji, pokušavajući da odredi koji su to društveni, ekonomski, kulturni i politički procesi dovodili do njegovog propadanja, osipanja i ukupnog socijalnog i političkog slabljenja.
Zašto naš narod u Austriji propada? Sledi izvod iz knjige: Mi propadamo moralno i materijalno, i nestaje nas, što se nerađamo i što se odrađamo. Moralno propadamo svuda: na domu, u crkvi i u opštini... svi samo gledaju da svoje strasti zadsovolje ... krađa, prodaja i otimanje i u opštini i u crkvi ... Iza takvog rada može li drugo sledovati nego krajna razuzdanost mlađih, kako u porodici, tako u opštini i u crkvi. Niti ko pazi ni mari šta mlađi čine, niti im ko dobra primera daje.; te onako izlaze sve gori i gori...
Nemac dođe go golcat, pa golim šakama, ali radom i štednjom, digne za kratko vreme lepšu kuću, zapati bolju stoku, i hrani se bolje i odeva se bolje, i izrodi gomilu dece, i vaspita i nauči ih bolje, i svakome steče, i svakoga načini gazdom; a naš, kom je još od dede puna kuća ostala, i koji bi valjao do danas trired više da ima, ne ume ni ovo da sačuva, nego propada, jer svud rasipa, nigde računa ne vodi...
Kako nam stoje ženidbe i rađaji. Naučenik se ne oženi jer traži gomilu novca, a ovoga je retko. Ako se koja bogata i nađe, ta neće za njega gola da pođe; njojzi i njezinima je svaki najšugaviji stranac preči... Vrlo je retka danas u nas, koju mati nauči držati kuću, muža, decu, nego je ovladalo golo gospodstvo, te je rad sramota. Ako koja radi, ona se krije da je niko ne vidi. Ali oblačenje pa prazno zijanje i vijanje po glavi oblaka, to je ponos i dika, ovo zna svaka...
Zašto propadamo kao narod? Ovo je verovatno najčešće pitanje koje se u našem poimanju istorije i društva postavlja kao lajtmotiv u razumevanju sudbine srpskog naroda. Ovo pitanje se ne javlja samo u našem ništa manje izazovnom i dramatičnom dobu, već je bilo aktuelno i polovinom 19. veka. Na njega je pokušao da odgovori Đorđe Natošević u knjizi Za što naš narod u Austriji propada, objavljenoj u Novom Sadu 1866. godine. Ova knjiga nam pruža pre svega sveobuhvatan uvid u duhovno i materijalno stanje srpskog naroda u Austriji, pokušavajući da odredi koji su to društveni, ekonomski, kulturni i politički procesi dovodili do njegovog propadanja, osipanja i ukupnog socijalnog i političkog slabljenja.
Zašto naš narod u Austriji propada? Sledi izvod iz knjige: Mi propadamo moralno i materijalno, i nestaje nas, što se nerađamo i što se odrađamo. Moralno propadamo svuda: na domu, u crkvi i u opštini... svi samo gledaju da svoje strasti zadsovolje ... krađa, prodaja i otimanje i u opštini i u crkvi ... Iza takvog rada može li drugo sledovati nego krajna razuzdanost mlađih, kako u porodici, tako u opštini i u crkvi. Niti ko pazi ni mari šta mlađi čine, niti im ko dobra primera daje.; te onako izlaze sve gori i gori...
Nemac dođe go golcat, pa golim šakama, ali radom i štednjom, digne za kratko vreme lepšu kuću, zapati bolju stoku, i hrani se bolje i odeva se bolje, i izrodi gomilu dece, i vaspita i nauči ih bolje, i svakome steče, i svakoga načini gazdom; a naš, kom je još od dede puna kuća ostala, i koji bi valjao do danas trired više da ima, ne ume ni ovo da sačuva, nego propada, jer svud rasipa, nigde računa ne vodi...
Kako nam stoje ženidbe i rađaji. Naučenik se ne oženi jer traži gomilu novca, a ovoga je retko. Ako se koja bogata i nađe, ta neće za njega gola da pođe; njojzi i njezinima je svaki najšugaviji stranac preči... Vrlo je retka danas u nas, koju mati nauči držati kuću, muža, decu, nego je ovladalo golo gospodstvo, te je rad sramota. Ako koja radi, ona se krije da je niko ne vidi. Ali oblačenje pa prazno zijanje i vijanje po glavi oblaka, to je ponos i dika, ovo zna svaka...
Đorđe Natošević (Slankamen, 19. jul 1821 — Karlovac, 11. jul 1887) je bio lekar , jedan od prvih srpskih pedagoga i pedagoških pisaca, prosvetni radnik, nadzornik srpskih škola u Austrougarskoj, prvi pisac udžbenika u Srba po Vukovom pravopisu, osnivač učiteljskih škola u Pakracu, Novom Sadu, Karlovcu i Pančevu; osnovao, uređivao i izdavao prvi srpski pedagoški list "Školski list“ i prve srpske dečje novine "Prijatelj srpske mladeži“.Nakon više od sto pedeset godina srpski narod se nalazi pred gotovo istim iskušenjima pred kojima je bio u vreme kada je ovu knjigu pisao Natošević. Zato je i danas više nego aktuelno pitanje zašto propada srpski narod. Čitanje i razumevanje poruka Đorđa Natoševića može nam mnogo pomoći u pronalaženju odgovora.
Knjiga je dodata u korpu
