Constitution du Royaume de Serbie 1888 / Ustav Kraljevine Srbije

Ustav Srbije iz 1888. godine je bio četvrti po redu ustav Srbije koji je bio na snazi od 1889. do 1894. Usvojila ga je Velika narodna skupština, na zasedanju 22. decembra 1888. po julijanskom kalendaru.

Slobodan Jovanović navodi da se nakon rata sa Bugarskom „promena ustava u slobodoumnom duhu nije dala izbeći“. Kao neposredni povod za abdikaciju i promenu ustava, Stojan Novaković navodi razvod kralja od kraljice Natalije i njegovu aferu sa Artemizom Hristićkom. Kralj Milan je smatrao da je ustav samo privremeno rešenje, da je previše slobodouman i da će se pre ili kasnije ponovo pojaviti želja za „samoodrživom kraljevskom vlašću“. 

Sa Ustavom iz 1888. Srbija je postala građanska, ustavna, parlamentarna monarhija. Ustav je posmatran kroz prizmu dogovora kralja i radikala. Kraljev poraz je bilo uvođenje parlamentarizma a poraz radikala uvođenje izbornog cenza, kvalifikovanih poslanika, Državnog saveta, stajaće vojske te uporedno postojanje lokalne samouprave i državnih činovnika. Opšta mana ustava je bila što je bio namenjen jednoj razvijenijoj građanskoj sredini no što je bila srpska u to vreme.