Izveštaj Dr. Lazara Markovića (iz Ženeve) Vladi Kraljevine Srbije na Krfu 29. X. 1918 (vidi opis)

Izveštaj Dr. Lazara Markovića, profesora, političara, urednika ženevske "Srbije", Gospodinu Jovanoviću (najverovatnije Jovan M. Jovanović, srpski diplomata i političar) u kome ga moli da isti pošalje g. predsedniku (Vlade, Nikola Pašić. prim.) i g. Protiću (Stojan Protić. prim.).

Izveštaj se odnosi na dvočasovni razgovor Dr. Lazara Markovića sa Antonom Korošecom (slovenački političar, predsednik Jugoslovenskog kluba u bečkom parlamentu, prvi potpredsednik i predsednik vlade Kraljevine SHS) i Gregor Žerjavom (slovenački političar, član delegacije potpisnika stvaranja Jugoslavije 1918, lider slovenačkih liberala u Kraljevini SHS).

Kako Marković navodi u izveštaju, Korošec i Žerjav tražili su od njega informacije o unutrašnjim prilikama, solunskoj aferi, politici opozicije, Krfskom sporazumu, o držanju Trumbića (Ante Trumbić) po pitanju Krfske deklaracije i buduće monarhije sa Karađorđevićima.  Zatim Marković navodi njihove stavove i kako se ne slažu sa izjavama Nikole Pašića. Nakon toga opet prelazi na njihova pitanja o tome da li postoji republikanski pokret u Srbiji, o ličnosti prestolonaslednika Aleksandra i njegovoj inteligenciji ... i drugo (4 str. teksta). Na kraju Marković hitno poziva da Pašić (ili Vesnić) dođe u Ženevu  jer su Korošec i drugovi tamo opkoljeni i drugim "razornim elementima".

Lazar Marković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, narodni poslanik, ministar za ustavotvornu skupštinu (1920−1921), ministar pravde (1921−1923), član delegacije Kraljevine SHS na VI i VII zasedanju Skupštine Društva naroda u Ženevi, dugogodišnji predsednik Glavnog akcionog odbora Narodne radikalne stranke i blizak saradnik Nikole Pašića. Kao istaknuti političar i pravnik bio je član više međunarodnih organizacija i institucija: Podkomisije za pomoć, Međunarodne komisije za za razoružanje pri Društvu naroda, Vanevropske unije, Odbora za zbližavanje balkanskih naroda, Međunarodnog isntituta za ustavno pravo i političku istoriju. Dr L. Marković se bavio žurnalistikom, a bio je urednik listova: Samouprava, Delo i Srbija (Ženeva, 1916-1919.). On je pisac većeg broja političkih i pravnih dela iz više oblasti prava (građanskog, privatnog i javnog prava) na srpskom i stranim jezicima. Nakon Drugog svetskog rata nova vlasta povezivala ga je sa Pokretom Dragoljuba-Draže Mihailovića i zbog toga dva puta osudila na višegodišnju robiju zbog "protivnarodne" delatnosti. Umro je u Beogradu 15. aprila 1955.