Luke Milovanova Opit nastavlenja k Srbskoj sličnorečnosti... - Luka Milovanov Georgijević. Izdao i predgovor napisao: Vuk Stefanović Karadžić (Beč 1833)
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 23951 : Tezina: 0.2 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Štamparija jermenskog manastira, Beč
Autor: Luka Milovanov Georgijević
Opis: 1. izdanje, Beč 1833, tvrdi polukožni povez, stanje vrlo dobro 4+, str. 24+136, vidi detaljniji opis i slike
0 RSD
Luke Milovanova Opit nastavlenja k Srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju
ili prosodii : po novom pravopisanja načinu smatrajući na povod k novoj
vesma nuždnoj Srbskoj Pismenici ili Jezikonauku spisan 1810, a izdao ga Vuk Stefanović Karadžić
Godine 1810. Luka je napisao svoje delo Opit nastavljenja k Srbskoj Slicnorečnosti i Slogomjerju ili Prosodii koje se odnosi na ispitivanje pravila o srpskom stihotvorstvu i prozodiji, ali se u ovom delu uglavnom bavio teorijom metrike i versifikacijom, a samo sporadično reformom pisma i pravopisa. Kada je rukopis predao mađarskoj cenzuri, ona je odobrila taj rukopis, ali Luka nije imao dovoljno sredstava da objavi ovo svoje delo, a te iste godine Sava Mrkalj je objavio svoje delo Salo debeloga jera libo azbukoprotres. Kada je Luka prikupio novac od članova ruskog crkvenog kora iz Irme nakon godinu dana, delo nije mogao da štampa zato sto je napisano Mrkaljevom reformisanom ćirilicom koja je tada bila zabranjena.. Luka ne htede da menja pravopis, i spis, imajući čudnu sudbinu, prežive u rukopisu pisca.
Javljao se peh za pehom. Izgubio je sluh, ostao bez posla u Srpskoj školi i ostao bez ikakvih prihoda. U izuzetno lošoj materijalnoj situaciji ga je zatekao Vuk S. Karadžić koji mu je pomogao i doveo ga u svoj iznajmljeni stančić bogatog trgovca u Budimu gde su proveli jesen 1814. i zajedno napisali Pismenicu srpskog jezika.
Pošto je Pismenica srpskog jezika prva gramatika srpskog jezika sastavljena po ugledu na gramatiku Avrama Mrazovića Rukovodstvo k slavenstjej gramaticje, Luka je Vuku diktirao apstraktna gramatička pravila, a Vuk je zauzvrat njemu nudio dobar osećaj za ono što je narodno, tako da Vuk nikada ne bi bio sposoban da napiše Pismenicu da nije bilo Luke. Godine 1814. Vuk je objavio Pismenicu u Beču, ne potpisujući Luku, a Lukin Opit, koji mu je ovaj dao po odlasku, nije objavio, već ga je vratio nazad u Peštu.
Nakon Lukine smrti (1828), Opit je završio kod Vuka i on ga je objavio 1833. u Beču, ali svojom reformisanom ćirilicom.
Godine 1810. Luka je napisao svoje delo Opit nastavljenja k Srbskoj Slicnorečnosti i Slogomjerju ili Prosodii koje se odnosi na ispitivanje pravila o srpskom stihotvorstvu i prozodiji, ali se u ovom delu uglavnom bavio teorijom metrike i versifikacijom, a samo sporadično reformom pisma i pravopisa. Kada je rukopis predao mađarskoj cenzuri, ona je odobrila taj rukopis, ali Luka nije imao dovoljno sredstava da objavi ovo svoje delo, a te iste godine Sava Mrkalj je objavio svoje delo Salo debeloga jera libo azbukoprotres. Kada je Luka prikupio novac od članova ruskog crkvenog kora iz Irme nakon godinu dana, delo nije mogao da štampa zato sto je napisano Mrkaljevom reformisanom ćirilicom koja je tada bila zabranjena.. Luka ne htede da menja pravopis, i spis, imajući čudnu sudbinu, prežive u rukopisu pisca.
Javljao se peh za pehom. Izgubio je sluh, ostao bez posla u Srpskoj školi i ostao bez ikakvih prihoda. U izuzetno lošoj materijalnoj situaciji ga je zatekao Vuk S. Karadžić koji mu je pomogao i doveo ga u svoj iznajmljeni stančić bogatog trgovca u Budimu gde su proveli jesen 1814. i zajedno napisali Pismenicu srpskog jezika.
Pošto je Pismenica srpskog jezika prva gramatika srpskog jezika sastavljena po ugledu na gramatiku Avrama Mrazovića Rukovodstvo k slavenstjej gramaticje, Luka je Vuku diktirao apstraktna gramatička pravila, a Vuk je zauzvrat njemu nudio dobar osećaj za ono što je narodno, tako da Vuk nikada ne bi bio sposoban da napiše Pismenicu da nije bilo Luke. Godine 1814. Vuk je objavio Pismenicu u Beču, ne potpisujući Luku, a Lukin Opit, koji mu je ovaj dao po odlasku, nije objavio, već ga je vratio nazad u Peštu.
Nakon Lukine smrti (1828), Opit je završio kod Vuka i on ga je objavio 1833. u Beču, ali svojom reformisanom ćirilicom.
Knjiga je dodata u korpu
