Fenomenologija Edmunda Husserla - Zagorka Mićić (1937)
Oblast: Filozofija
Artikal: 19653 : Tezina: 0.31 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Knjižara F. Pelikan
Autor: Zagorka Mićić
Opis: 1. izdanje, Beograd 1937, meki povez, stanje vrlo dobro 4+ (pečat), str. 173, latinica, vidi opis
1 533 RSD
Zagorka
Mićić. Rođena je u Obrenovcu 1903. godine, u uglednoj, imućnoj
porodici. Završila je studije filozofije na Beogradskom univerzitetu, a
potom u Berlinu studirala psihologiju. Kada je zbog bolesti morala da
prekine studije, posle duže pauze, odlučila je da se upiše na Frajburški
univerzitet.
Tu je imala priliku da na samom izvoru stiče znanje iz fenomenologije, da sluša predavanja njenog utemeljivača, Edmunda Huserla. Zainteresovana njegovom mišlju, koja je tada bila u centru evropske pažnje, uz pomoć kolega uspela je da od Huserla lično dobije dozvolu da posećuje njegove seminare i učestvuje na sastancima koje je on organizovao u svojoj kući, a na kojima su prisustvovali ugledni evropski filozofi i naučnici, ali i mlađi filozofi...) Ovi sastanci, kako je često govorila profesorka Mićić, ostali su „nezaboravni“.
U dogovoru s Huserlom, koji joj je odredio za mentora svog asistenta Eugena Finka, počela je da piše doktorsku disertaciju o fenomenološkoj teoriji nauka (Wissenschaftlehre). Međutim, politička zbivanja u tadašnjoj Nemačkoj, a i čitavoj Evropi, kao i lični razlozi, primorali da su je da prekine rad na pisanju disertacije koju je trebalo da odbrani kod Huserla. Došla je u Beograd.Kada je shvatila da je politička situacija sve teža i da se u Frajburg ne može vratiti, odlučila je da prikaže Huserlovu fenomenologiju kod nas. Napisala je doktorsku disertaciju, pod naslovom Fenomenologija Edmunda Huserla, i odbranila je na Beogradskom univerzitetu 1934. godine, a objavila tri godine kasnije.
Autor predgovora za ovu knjigu, Eugen Fink, istakao je da je Zagorka Mićić „dugim intenzivnim studiranjem, pod ličnim rukovodstvom profesora Huserla, stekla neobično poznavanje fenomenološke misli i uz to sposobnost samostalnog fenomenološkog mišljenja“. Njen prethodni rad o fenomenološkoj teoriji nauka, ne samo da je ostao nezavršen, već je i izgubljen prilikom bombardovanja Beograda.
Gustav Albreht Huserl (hebr. אדמונד הוסרל, nem. Edmund Gustav Albrecht Husserl, Prosnic, Moravska, 8. aprila 1859–Frajburg, Nemačka, 27. aprila 1938) je bio nemački filozof jevrejskog porekla, osnivač fenomenologije i jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka. Njegovo delo je uticalo na egzistencijaliste i na Hajdegera. Studirao je astronomiju, matematiku, fiziku i filozofiju kod Franca Brentana, koji je veoma uticao na Huserla. Posle habilitacije je radio kao privatni docent i kasnije kao profesor filozofije na univerzitetima u Haleu i kasnije u Frajburgu.
Tu je imala priliku da na samom izvoru stiče znanje iz fenomenologije, da sluša predavanja njenog utemeljivača, Edmunda Huserla. Zainteresovana njegovom mišlju, koja je tada bila u centru evropske pažnje, uz pomoć kolega uspela je da od Huserla lično dobije dozvolu da posećuje njegove seminare i učestvuje na sastancima koje je on organizovao u svojoj kući, a na kojima su prisustvovali ugledni evropski filozofi i naučnici, ali i mlađi filozofi...) Ovi sastanci, kako je često govorila profesorka Mićić, ostali su „nezaboravni“.
U dogovoru s Huserlom, koji joj je odredio za mentora svog asistenta Eugena Finka, počela je da piše doktorsku disertaciju o fenomenološkoj teoriji nauka (Wissenschaftlehre). Međutim, politička zbivanja u tadašnjoj Nemačkoj, a i čitavoj Evropi, kao i lični razlozi, primorali da su je da prekine rad na pisanju disertacije koju je trebalo da odbrani kod Huserla. Došla je u Beograd.Kada je shvatila da je politička situacija sve teža i da se u Frajburg ne može vratiti, odlučila je da prikaže Huserlovu fenomenologiju kod nas. Napisala je doktorsku disertaciju, pod naslovom Fenomenologija Edmunda Huserla, i odbranila je na Beogradskom univerzitetu 1934. godine, a objavila tri godine kasnije.
Autor predgovora za ovu knjigu, Eugen Fink, istakao je da je Zagorka Mićić „dugim intenzivnim studiranjem, pod ličnim rukovodstvom profesora Huserla, stekla neobično poznavanje fenomenološke misli i uz to sposobnost samostalnog fenomenološkog mišljenja“. Njen prethodni rad o fenomenološkoj teoriji nauka, ne samo da je ostao nezavršen, već je i izgubljen prilikom bombardovanja Beograda.
Gustav Albreht Huserl (hebr. אדמונד הוסרל, nem. Edmund Gustav Albrecht Husserl, Prosnic, Moravska, 8. aprila 1859–Frajburg, Nemačka, 27. aprila 1938) je bio nemački filozof jevrejskog porekla, osnivač fenomenologije i jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka. Njegovo delo je uticalo na egzistencijaliste i na Hajdegera. Studirao je astronomiju, matematiku, fiziku i filozofiju kod Franca Brentana, koji je veoma uticao na Huserla. Posle habilitacije je radio kao privatni docent i kasnije kao profesor filozofije na univerzitetima u Haleu i kasnije u Frajburgu.