Kaznitelni zakonik za Knjažestvo Srbiju 1860 : Prvi srpski krivični zakonik (sa ekslibrisom Obrenovića i pečatima dvorske biblioteke)

Kaznitelni zakonik za Knjažestvo Srbiju 1860 : Prvi srpski krivični zakonik (sa ekslibrisom Obrenovića i pečatima dvorske biblioteke)
Artikal: 1178 : Tezina: 0.28 kg
Zalihe: 0 u zalihama
Opis: 1. izdanje, Beograd 1860, tvrdi orig. povez, stanje: vrlo dobro 4+, str. 168, ćirilica, vidi slike i opis

0 RSD

Dodaj na listu

Primerak sa ekslibrisom Obrenovića ("Vreme i moje pravo") i numeracijom #3847, zatim pečatima dvorske biblioteke Obrenovića. S obzirom da je ova knjiga izdata 1860. godine, dok je knez Miloš Obrenović bio na čelu države, ovo je primerak iz dvorske biblioteke kneza Miloša Obrenovića, a nakon smrti kneza Miloša 26. septembra 1860. godine, iz biblioteke kneza Mihaila Obrenovića.

Prvi potpuni srpski krivični zakonik "Kaznitelni zakonik za Knjažestvo Srbiju" iz 1860. godine. Izrađen je po uzoru na pruski krivični zakonik iz 1851. godine.  Srpski Krivični zakonik iz 1860. godine je sadržao trojnu podelu krivičnih dela tako da su ovim zakonom bila predviđena sledeća krivična dela: zločini, prestupi i istupi. Predviđao je sedam vrsta glavnih kazni (smrtna kazna, robija, zatočenje, zatvor, lišenje zvanja, novčana kazna i telesna kazna) i četiri sporedne (gubitak građanske časti, oduzimanje stvari, zabrana vršenja određenih radnji i proterivanje). Ovaj KZ donet je 29. marta 1860. godine.  Menjan je i dopunjavan 1863. i 1868. godine i  sa brojnim izmenama i dopunama važio je do 31. decembra 1929. 

Po prvom Krivičnom zakoniku Srbije, koji je donet 1860. godine, smrtna kazna se izvršava javno, streljanjem, a telo pogubljenog se odmah ukopava u zemlju na mestu izvršenja smrtne kazne. Taj Zakonik je propisao smrtnu kaznu za 16 krivičnih dela: različite oblike ubistva i razbojništva sa smrtnom posledicom, kao i za veleizdaju.  

Šest godina kasnije (1866) izašla je knjiga "Objašnjenje kaznitelnog zakonika za Knjažestvo Srbiju - Đorđe D. Cenić"


"Srbin koji tuži Srbina tuđinskoj vlasti obilazeći svoju vlast, a zna da mu je ova nadležna, da se kazni u novcu do 300 talira. A Srbin koji protiv svoje zemaljske vlasti, ili zakona ili presuda zemaljskim sudovima izrečen traži u tuđina zaštitu ili pomoć, da se zbog samog ovog dela kazni u novcu od 300 do 1000 talira ili zatvorom od jedne do pet godina..."