Iz starog Beograda - Živorad P. Jovanović

Iz starog Beograda, izvod: U Paliluli, nekadašnjem predgrađu Beograda koje je obilovalo ćor-sokacima, prizemnim kućercima na čijim se krovovima baškarila "čuvarkuća", sa prostranim dvorištima zasađenim kukuruzima i raznim voćem, postojale su nekada nekoliko poznatih kafana u koje su navraćali književnici, profesori, glumci i novinari. Od tih kafana na glasu je bio lokal "Kod orača" koji je niz godina držao Čiča Jordan Antonović, zvani Orden, simpatična figura starog Beograda. Najomiljeniji gost te kafane bio je Stevan Sremac. On je u toj ulici, koja se u ono vreme zvala Dva bela goluba, i stanovao. Prijatelju profesoru Miloradu Pavloviću Krpi je pričao da mu je tu "došla mnoga misao za priču... čuo mnogi izraz, interesantnu reč i zapazio koju karakterističnu osobinu". Sve što je tamo video i čuo on je beležio odmah čim dođe kući. Hiljadama takvih fraza, čitavih dijaloga ostalo je u njegovim zabeleškama. Mnoge su upotrebljene i ušle u koju njegovu priču. Posle Sremčeve smrti u Sokobanji 1906. godine njegovi prijatelji otkrili su mu u "Oraču" mermernu ploču na kojoj ispod u kamenu užljebljene fotografije impozantnog sedog brkatog čoveka piše: "1855 - 1906 za sećanje na velikog srpskog književnika Stevana Sremca koji je sedeo za ovim stolom". Pesnik Velimir J. Rajić (1879-1915), koji je u toj ulici stanovao, spevao je ovde svoju poznatu pesmu "Na dan njenoga venčanja", kao epilog svoje nesrećne ljubavi. Prvi stihovi glase:   "I srušiše se lepi snovi moji, jer glavu tvoju venac sad pokriva kraj tebe drugi pred oltarom stoji - prosta ti bila moja ljubav živa!"