Storia della vita di Paolo I Petrowitz imperatore ed autocrate di tutte le Russie... - 1801

Storia della vita di Paolo 1. Petrowitz imperatore ed autocrate di tutte le Russie preceduta dal quadro fedele della situazione attuale dell'impero della Russia ... Divisa in quattro libri

Pavle I Petrovič (rus. Павел I Петрович; Sankt Peterburg, 1. oktobar [[1754 — Sankt Peterburg, 23. mart [[1801) je bio ruski imperator od 1796. do 1801. godine. Prožet idejama viteštva, branio je Maltu i od Napoleona i od Velike Britanije i pružio je zaštitu malteškim vitezovima. Postao je i veliki majstor malteških vitezova. Sin je Petra III i Katarine Velike.

Pavle je postao car nakon što je umrla Katarina Velika 5. novembra 1796. godine. Za vreme prve godine vlasti poništio je mnoge zakone svoje majke. Dozvolio je najpoznatijem kritičaru Katarine Velike Aleksandru Nikolajeviču Radiščevu da se vrati iz progonstva u Sibiru. S druge strane optuživao je ljude da su jakobinci i proterivao bi ih i zbog nošenja francuske odeće ili čitanja francuskih knjiga. Svoga oca Petra III sahranio je sa velikim počastima. Katarina Velika je pred svoju smrt spremala vojsku za napad na Persiju. Pavle je opozvao i tu odluku svoje majke. Osim Radiščeva oslobodio je Novikova i Tadeuša Košćuška, ali ovu dvojicu je držao u kućnom pritvoru. Rusko plemstvo je smatrao dekadentnim i korumpiranim. Imao je nameru da stvori viteške ideale i da očisti ruski dvor i plemstvo od nemorala iz doba vladavine njegove majke. Bogato je nagradio one koji su podržali njegova zalaganja za uspostavu viteških ideala u ruskom društvu. Kaznio je one, koji nisu delili njegov viteški pogled na svet. Smenio je 7 feldmaršala i 333 generala. Izabran je za velikog majstora malteških vitezova. Napoleon je zauzeo Maltu, pa su malteški vitezovi našli utočište u Rusiji. Uspostavio je rusku tradiciju malteških vitezova unutar carskih redova u Rusiji. Sagradio je tri skupa zamka oko Moskve. Nakon Napoleonova osvajanja Malte 1798, Pavle je bio razljućen i odlučio je da osveti proterivanje malteških vitezova. Učestvovao je u ratu druge koalicije protiv Napoleona. Rusija je 1798. objavila rat Francuskoj. Poslao je Suvorova da se bori protiv Napoleona. Suvorov je 1799. godine oslobodio severnu Italiju, a kasnije kreću na Švajcarsku, gde je Suvorov poginuo.

Pavle je stekao mnogo neprijatelja. Njegovi pokušaji nametanja viteškog ponašanja odbijali su i mnoge njegove savetnike. Osim toga otkrio je da je carski trezor bio potkradan. Njegova politika je mnogim plemićima predstavljala smetnju. Zaveru protiv njega su organizovali vojni gubernator Sankt Peterburga Petar Palen, Nikita Panjin i admiral Ribas koji je umro pre izvršenja plana. Zaverenici su 11. marta 1801. ubili cara Pavla. Jedan skup otpuštenih oficira predvodio je general Benigsen. Pokušali su da nateraju cara da potpiše abdikaciju. Car je pružio otpor, pa su ga ubili. Nasledio ga je sin Aleksandar I Pavlovič, koji je bio upoznat da postoji zavera. Zaverenici su bili povezani sa Velikom Britanijom, koja je očekivala da će joj Rusija objaviti rat zbog Malte.