Mita Cenić : Ispod zemlje ili moja tamnovanja (1881)
Oblast: Biografije & Memoari
Artikal: 10308 : Tezina: 0.15 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Zadruga štamparskih radnika
Autor: Dimitrije Mita Cenić
Opis: 1. izdanje, Beograd 1881, tvrdi povez, stanje: vrlo dobro 4+, str. 141, ćirilica, veoma retka
0 RSD
Dimitrije „Mita“ Cenić (Beograd,
29. septembar 1851— Beograd, 21. februar 1888) je bio srpski političar,
novinar i publicista. Bio je jedan od prvih srpskih socijalista,
saradnika Svetozara Markovića. Šest godina (1874—1880) proveo je u tamnici pod lažnom optužbom da je spremao prevrat protiv Milana Obrenovića. Nakon izlaska iz zatvora objavio je svoje memoare i pokrenuo je najpre list Radnik, zatim Borbu, Istinu i Čas.
U Moskvi se povezao sa ruskim revolucionarima, pa je na sebe navukao pažnju ruske policije i zbog toga je morao da se ranije vrati u Srbiju. Po povratku nastavio je studij prava u Beogradu i uključio se u socijalistički pokret, u kome je postao blizak saradnik Svetozara Markovića] U Markovićevom Radeniku počeo je da objavljuje svoje prve članke] Zbog socijalističke aktivnosti došao je pod udar policije, pa je napustio Srbiju i otišao je najpre u Zemun, pa onda u Novi Sad. Širio je socijalističke ideje u Vojvodini, pa je došao i pod udar austrijske policije, zbog čega je morao da napusti Novi Sad i ode u Francusku, u Pariz] U Parizu je bio optužen za pripremanje tobožnje zavere protiv kneza Milana Obrenovića, koji je tada boravio u Parizu. Bio je pritvoren više meseci u pariškom zatvoru, a onda je prognan iz Francuske] Jedno vreme boravio je u Švajcarskoj, a onda u Engleskoj.
Kada se 1874. vratio u Srbiju, policija je neprekidno pratila njegovo kretanje i kontakte. Vlast nikako nije htela da pusti da se štampa socijalistički list, pa je policija brzo nakon toga uhapsila Cenića i optužila ga da je pripremao zaveru protiv kneza. Mita Cenić osuđen je na osam godina tamnice sa teškim okovima na nogama. Svoje tamnovanje Mita Cenić opisao je u knjizi Ispod zemlje ili Moja tamnovanja (1881). Pomilovan je 1880. za vreme vlade Jovana Ristića.
Veoma retka, u fondovima svih srpskih biblioteka samo 9 primeraka.
U Moskvi se povezao sa ruskim revolucionarima, pa je na sebe navukao pažnju ruske policije i zbog toga je morao da se ranije vrati u Srbiju. Po povratku nastavio je studij prava u Beogradu i uključio se u socijalistički pokret, u kome je postao blizak saradnik Svetozara Markovića] U Markovićevom Radeniku počeo je da objavljuje svoje prve članke] Zbog socijalističke aktivnosti došao je pod udar policije, pa je napustio Srbiju i otišao je najpre u Zemun, pa onda u Novi Sad. Širio je socijalističke ideje u Vojvodini, pa je došao i pod udar austrijske policije, zbog čega je morao da napusti Novi Sad i ode u Francusku, u Pariz] U Parizu je bio optužen za pripremanje tobožnje zavere protiv kneza Milana Obrenovića, koji je tada boravio u Parizu. Bio je pritvoren više meseci u pariškom zatvoru, a onda je prognan iz Francuske] Jedno vreme boravio je u Švajcarskoj, a onda u Engleskoj.
Kada se 1874. vratio u Srbiju, policija je neprekidno pratila njegovo kretanje i kontakte. Vlast nikako nije htela da pusti da se štampa socijalistički list, pa je policija brzo nakon toga uhapsila Cenića i optužila ga da je pripremao zaveru protiv kneza. Mita Cenić osuđen je na osam godina tamnice sa teškim okovima na nogama. Svoje tamnovanje Mita Cenić opisao je u knjizi Ispod zemlje ili Moja tamnovanja (1881). Pomilovan je 1880. za vreme vlade Jovana Ristića.
Veoma retka, u fondovima svih srpskih biblioteka samo 9 primeraka.